Podzemne promene klime: Kako toplota postaje tihi rizik za zgrade?

Alessandro Rotta Loria, docent za građevinski i životnu sredinu na Univerzitetu Northwestern, otkriva zabrinjavajući trend.

U čikaškom centru, postavio je preko 100 senzora veličine kreditne kartice u garaže, kotlarnice i metro tunel. Cilj je pratiti “tihi hazard” – rastuću podzemnu toplotu.

Istraživanje Rotta Lorie, objavljeno u časopisu Nature u julu, otkriva da temperature u podzemnim strukturama mogu biti i do 25 stepeni Celzijusa više od prirodne temperature tla.

Ovaj fenomen, nazvan “podzemne promene klime”, nije direktno povezan sa globalnim zagrevanjem, već je rezultat izduvnih gasova zgrada i podzemnih sistema.

Širenje ove toplote izaziva deformaciju tla, što može uzrokovati pucanje zgrada i infrastrukture. Gradovi poput Čikaga, Njujorka i Londona su posebno ugroženi.

To je direktna posledica ljudske prisutnosti i građevinskih aktivnosti.

Pita Butidžid, ministar saobraćaja, ističe važnost rešavanja ovog problema.

Administracija radi na partnerstvima sa državama kako bi se razvila nova tehnologija i materijali za građevinsku industriju, prilagođeni 21. veku.

Rešenje može biti termalna izolacija ispod zemlje i u novim građevinama kako bi se sprečilo oslobađanje viška toplote.

Alternativno, višak toplote može se koristiti kao geotermalna energija za zagrevanje i hlađenje zgrada.

Bez obzira na pristup, jasno je da je vreme za akciju kako bi se sačuvala infrastruktura i javno zdravlje.