Južna Koreja je za relativno kratko vreme uspela da izgradi jedan od najefikasnijih sistema reciklaže i proizvodnje energije iz otpada, a sada pokazuje interesovanje za saradnju sa Srbijom, koja tek ulazi u ozbiljniji razvoj tog sektora, uprkos značajnim resursima koje poseduje.
Tema biogoriva, zelene tranzicije i energetske bezbednosti našla se u fokusu svetske konferencije o zelenoj tranziciji održane u Južnoj Koreji, gde se razgovaralo i o mogućnostima saradnje sa Srbijom. Posebna pažnja bila je usmerena na razvoj biogasa i modele upravljanja otpadom koji bi mogli da pomognu zemljama da smanje energetsku zavisnost i troškove uvoza energenata.
Direktorka udruženja „Biogas Srbija“ Lidija Zelić istakla je da Južna Koreja razvija biogoriva kao deo široko povezanog i dobro organizovanog energetskog sistema.
„U transportu je najzastupljeniji biodizel, dok biogas iz otpada ima strateški najvažniji značaj u okviru cirkularne ekonomije, jer povezuje proizvodnju energije sa kontrolom otpada“, navela je Zelićeva.
Prema njenim rečima, Južna Koreja je uspela da napravi izuzetno uravnotežen energetski miks, u kojem se paralelno razvijaju nuklearna energija i obnovljivi izvori. Čak 30 odsto električne energije ta zemlja dobija iz nuklearnih izvora, dok se istovremeno snažno ulaže u razvoj biogasa, vetroelektrana, solarne energije i vodonika.
Zelićeva naglašava da iskustvo Južne Koreje pokazuje koliko je važan sistemski pristup razvoju energetike.
„Energetika ne može da se razvija kroz pojedinačna rešenja. Potreban je integrisan sistem u kojem su svi izvori energije međusobno usklađeni“, istakla je ona, dodajući da su strategija, kontinuitet i snažna podrška države ključni za uspeh.
Iako Južna Koreja i dalje uvozi veliki deo energenata, zahvaljujući pažljivo planiranom energetskom miksu uspela je da postepeno smanjuje zavisnost od spoljnog snabdevanja.
Mogućnosti saradnje Srbije i Južne Koreje, kako ocenjuje Zelićeva, posebno su velike u oblastima biogasa i upravljanja otpadom.
„Možemo da sarađujemo kroz razmenu znanja i iskustava, ali i kroz investicije i pilot-projekte koji bi pokazali kako njihov model može da se prilagodi našim uslovima. Međunarodna saradnja više nije opcija, već potreba“, rekla je ona.
Južna Koreja danas se smatra jednim od najboljih primera uspešne cirkularne ekonomije i efikasnog upravljanja resursima. Za samo nekoliko decenija prošla je put od zemlje u razvoju do jedne od tehnološki najnaprednijih ekonomija sveta.
„To nije bio samo industrijski razvoj, već razvoj sistema i discipline u upravljanju resursima. Reciklaža je na veoma visokom nivou, a biogas se uglavnom proizvodi iz komunalnog otpada, uključujući i otpad od hrane“, objasnila je Zelićeva za RTS.
Ona smatra da Srbija ima veliki potencijal za razvoj biogasa, naročito u poljoprivredi, zahvaljujući ogromnim količinama žetvenih ostataka, stajnjaka i otpada iz prehrambene industrije.
Ipak, udeo biogoriva u Srbiji za sada je veoma mali, dok proizvodnja biometana praktično još nije ni započela.
„Mi smo tek na početku razvoja ovog sektora“, upozorava Zelićeva.
Prema procenama stručnjaka, Srbija bi u budućnosti mogla da zameni čak 35 odsto uvoza prirodnog gasa domaćom proizvodnjom biogasa i biometana, ali je za to neophodna jasna zakonska regulativa i ozbiljnija institucionalna podrška.
Na globalnom nivou sve više država ulaže u biogoriva kako bi povećale energetsku stabilnost i smanjile zavisnost od fosilnih goriva. U Evropi prednjače Nemačka, Francuska, Italija i Danska, uz značajnu ulogu Švedske i Holandije.
Srbija, kako navodi Zelićeva, prati te trendove i već sarađuje sa Nemačkom, jednim od evropskih lidera u oblasti biogasa. Trenutno u zemlji postoji 45 biogas postrojenja, dok je još 55 projekata u razvoju.
„Najveća korist biogoriva jeste smanjenje emisija štetnih gasova, efikasnije upravljanje otpadom i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata“, zaključila je Zelićeva.
