Male ostrvske države staju na put zagađivačima pred ključnim klimatskim sudom

Foto: Shutterstock

Mali ostrvski narodi suočavaju se sa ozbiljnom pretnjom porasta nivoa mora zbog emisija stakleničkih gasova, a sada se bore za svoja prava pred Međunarodnim sudom za pravo mora u Hamburgu, Nemačka.

Premijeri Tuvalua i Antigve i Barbude svedoče u ovom presedanu u pravosudnom sistemu, označenom kao prvi slučaj klimatske pravde usmeren na okeane.

Međunarodni sud razmatra pitanje da li emisije ugljen-dioksida apsorbovane od strane mora treba smatrati zagađenjem mora i kakve obaveze države imaju u zaštiti morskog okoliša.

Premijer Antigve i Barbude, Gaston Browne, ističe da bi nečinjenje pred ovom pretnjom moglo sprečiti buduće generacije da žive na ostrvima svojih predaka.

-Stigli smo pred ovaj sud uvereni da međunarodno pravo mora odigrati ključnu ulogu u suočavanju sa katastrofom koju svedočimo – naglašava Browne.

Slučaj je pokrenula Komisija malih ostrvskih država za klimatske promene i međunarodno pravo (COSIS), koja tvrdi da većina zemalja ima obavezu štititi morski okoliš u skladu sa UN-ovom konvencijom o pravu mora, uključujući i emisije stakleničkih gasova.

Okean apsorbuje 25% svih emisija CO2 i hvata 90% viška toplote generisane tim emisijama, dok proizvodi polovinu svetskog kiseonika.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Međutim, prekomerne emisije uzrokuju ozbiljne posledice kao što su zakiseljavanje i izbeljivanje koralnih grebena, što ugrožava sposobnost okeana da apsorbuje CO2 i očuva život na Zemlji.

Osim toga, niski ostrvski narodi poput Tuvalua i Vanuatua suočavaju se sa opasnošću od potapanja zbog sporih klimatskih promena.

Premijer Tuvalua, Kausea Natano, upozorava na sve češće ekstremne vremenske događaje koji ubijaju ljude i uništavaju infrastrukturu, iako ti ostrvi zajedno doprinose sa manje od 1% globalnih emisija CO2.

Nakon dvodnevnog saslušanja, Međunarodni sud će izdati savetno mišljenje koje, iako nije pravno obavezno, može poslužiti kao autoritativna smernica za zemlje dok razvijaju zakonodavstvo za zaštitu klime.

Uspeh COSIS-a u ovom slučaju proširio bi obaveze zemalja u skladu sa UN-ovom konvencijom kako bi uključio smanjenje emisija stakleničkih gasova i zaštitu morskog okoliša već pogođenog zagađenjem CO2.

Mali ostrvski narodi takođe traže pravnu jasnoću o obavezama država u vezi sa klimatskim promenama pred drugim sudovima.

Vanuatu je predvodio kampanju kako bi Međunarodni sud pravde (ICJ) izdao savetno mišljenje o obavezama država u vezi sa klimatskim promenama, a ICJ će izdati svoje mišljenje 2024. godine, nakon što je UN-ova Opšta skupština glasala za upućivanje tog slučaja ICJ-u.

CO2 emisije staklenih gasova emisije ugljen-dioksida kiseonik klimatske promene Korali more nemačka okean ostrva UN zagađenje

Preporučeno

Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje

Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje

Nov. 21, 2024
Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink – Učimo od Švedske“

Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink – Učimo od Švedske“

Nov. 21, 2024
Koliko se zaista isplate solarni paneli?

Koliko se zaista isplate solarni paneli?

Nov. 21, 2024
VRLO ZANIMLJIVO: Rusija je prvi put od 2022. godine postala glavni snabdevač EU gasom

VRLO ZANIMLJIVO: Rusija je prvi put od 2022. godine postala glavni snabdevač EU gasom

Nov. 21, 2024
Ministarka Vujović: Izlazićemo u susret građanima u vezi sa ozelenjavanjem i pošumljavanjem

Ministarka Vujović: Izlazićemo u susret građanima u vezi sa ozelenjavanjem i pošumljavanjem

Nov. 20, 2024