Obnovljivi izvori i nuklearna energija do 2030. proizvodiće polovinu svetske struje

Obnovljivi izvori energije i nuklearna energija mogli bi da proizvode čak 50 odsto svetske električne energije do 2030. godine, uz istovremeni rast potražnje za prirodnim gasom, pokazuje najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Prema analizi „Electricity 2026“, očekuje se da će globalna tražnja za električnom energijom rasti prosečno više od 3,5 odsto godišnje do kraja decenije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora, prirodnog gasa i nuklearne energije trebalo bi da prati taj rast.

Porast potrošnje pokreću industrija, širenje električnih vozila, veća upotreba klima-uređaja, kao i ubrzani razvoj data centara i veštačke inteligencije.

Zemlje u razvoju ostaju glavni generator rasta tražnje, ali se beleži i oporavak potrošnje u razvijenim državama nakon 15 godina stagnacije, što bi moglo da čini oko petine ukupnog globalnog rasta do 2030. godine.

Izveštaj navodi da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, podstaknuta rekordnom instalacijom solarnih panela, već nadmašila proizvodnju iz uglja, dok je nuklearna energija dostigla istorijski maksimum. Udeo niskoemisijskih izvora trebalo bi da poraste sa današnjih 42 na 50 odsto globalne proizvodnje električne energije.

Istovremeno, proizvodnja struje iz prirodnog gasa nastaviće da raste, pre svega zbog povećane potražnje u Sjedinjenim Američkim Državama i prelaska sa nafte na gas u energetskom sektoru Bliskog istoka.

Sa druge strane, ugalj gubi globalni značaj kako raste upotreba obnovljivih izvora, pa bi se njegova proizvodnja mogla vratiti na nivo iz 2021. godine do kraja decenije. Kao posledica tih promena, očekuje se da emisije ugljen-dioksida iz elektroenergetskog sektora ostanu stabilne do 2030.

IEA upozorava da pristupačnost električne energije postaje sve veći izazov, jer cene za domaćinstva u mnogim zemljama od 2019. rastu brže od prihoda, što dodatno opterećuje i industriju.

U izveštaju se naglašava i potreba za jačanjem sigurnosti i otpornosti elektroenergetskih sistema, koji su suočeni sa zastarelom infrastrukturom, ekstremnim vremenskim uslovima, sajber pretnjama i drugim rizicima. Modernizacija sistema i bolja zaštita kritične infrastrukture biće ključni za ublažavanje tih pretnji, zaključuje se u izveštaju.