Do kraja godine Srbija usvaja zakon o ODRŽIVOJ POLJOPRIVREDI

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Vladan Pešić izjavio je da se očekuje do kraja godine usvajanje Zakona o regenerativnoj poljoprivredi u Srbiji i dodao da bi puna primena tog metoda održive poljoprivrede dovela do proizvodnje kvalitetnije i bezbednije hrane, ali i smanjenje troškova kod poljoprivednika.

“Očekujem da do kraja godine usvojimo Zakon o regenerativnoj poljoprivredi. Šta će on predviđati? To su ti takozvani podsticaji, imali smo prilike da čujemo od nosilaca poljoprivrednih gazdinstava u Sloveniji, da su sa uvođenjem tog zakona sada malo veći oblici provere tih podsticaja, a u smislu da se ta gazdinstva moraju minimum pet godina baviti tom metodom održive poljoprivrede, odnosno konzervacijske poljoprivrede”, izjavio je za Tanjug Pešić, koji je član radne grupe za izradu spomenutog zakona.

Pešić je tokom posete 63. Međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma u Gornjoj Radgoni, koji se završava danas, objasnio da regenerativni metod povećava organsku materiju u zemljištu, to jest povećava humusnu materiju u zemljištu, jer su biljke prisutne u velikom procentu u održivim metodima poljoprivrede.

Kako je istakao, kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, dok kod konzervacijske ona je do 30 odsto.

“U tom smislu već postoji baza, da se na bazi tih žetvenih ostataka, na bazi poljoprivrednih useva, ta organska materija, posle ubiranja, zadrži u zemljištu i uz upotrebu normalnog đubriva, pošto regenerativno između ostalog podrazumeva i upotrebu životinja”, kazao je Pešić.

To će faktički, kako kaže, dati veću humusnu materiju koja je u Srbiji, zbog intezivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta, na niskom nivou.

Ekipa Tanjuga je imala priliku da obiđe pojedina slovenačka poljoprivredna gazdinstva – kmetije, na kojima se primenjuju metode održive poljoprivrede, odnsono konzervacijska i regenerativna poljoprivreda.

Pešić je naglasio da je u Srbiji tek prošle godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede, kao i da se tek sprema izrada ili nacrt zakona o tom pristupu u poljoprivredi.

Govoreći o benefitima koje doprinosi regenerativna poljoprivreda, Pešić je naveo da takav način primene omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se tom primenom direktno smanjuju troškovi kod poljoprivrednika odnosno potrošnja goriva i sam rad mehanizacije.

“Pošto je to jedan proces, farmeri, prvo, koji bi počeli da primenjuju taj sistem, morali bi da budu dosledni tome jer, možda, benefite neće videti u prvoj godini, eventualno u drugoj. Već od treće godine će videti velike benefite”, poručio je Pešić.

Prema njegovim rečima, puna primena tog metoda u Srbiji direktno će se odraziti na smanjenje troškova, pre svega prilikom upotrebe pesticida i sintetičkih đubriva koji, kako kaže, imaju veliku tržišnu vrednost.

“Samo s tog aspekta, kao eventualno i bude nešto niži prinos u prve dve godine, sve će to da se kompenzuje upravo tim smanjenjem troškova, kojima će farmer biti izložen”, dodao je on.

Kaže da su imali prilike da u Sloveniji čuju od farmera da su oni povećali humusnu materiju u kiselim zemljištima koja su zastupljena u brdskim i planinskim predelima uprkos tome što su lošeg kvaliteta.

“Kod njih su pseudogleji, dakle, u principu randomizirana kisela zemljišta, čuli smo da su oni sa 1,8 odsto povećali humusnu materiju na 3,6. A mi smo nekada, tokom sedamdesetih godina prošlog veka imali da su naša dobra zemljišta u Vojvodini imala oko četiri odsto humusne materije, a da zbog iscrpljivanja, zbog intenzivne proizvodnje, da je to došlo čak i do 1,8 odsto”, rekao je Pešić.

Upoređujući primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, Pešić je naveo da ona manje više paralelno teče, ali da je primena u Sloveniji krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu.

“U tom smislu uspeli su da u zakonodavstvu u Sloveniji uvedu podsticaje za ekološku poljoprivredu, koja je u stvari drugi izraz za organsku poljoprivredu”, kazao je Pešić.

Zakoni u Sloveniji, kako kaže, propisuju da gazdinstva moraju minimum pet godina da se bave konzervacijskom poljoprivredom, kako bi stekli pravo na neke od podsticaja.

“Zatim se kontroliše ta proizvodnja, barem dva puta godišnje i na kraju se vrši provera u kom stepenu su pokrovni usevi prisutni. Drugim rečima, više od 60 dana parcela, bez obzira šta vi proizvodite, ne sme biti bez poljoprivredne kulture. To znači da vrlo pažljivo treba izabrati ceo setveni sistem, vrlo pažljivo treba uraditi metode, jer svako gazdinstvo je specifično na svoj način i biraju se metode u smislu vrsta obrade tla, odnosno zemljišta, kako bi konzervacijski sistem proizvodnje dao puni efekat”, rekao je Pešić.

Takođe, istakao je da se u čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat stavlja na održivu poljoprivredu, te da Srbija preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede.

Pešić je ukazao da su metode održive poljoprivrede krenule da se primenjuju prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom 1970-ih godina.

Na pitanje da li postoji razlika između srpskog i slovenačkog zemljišta, Pešić je kazao da se ona razilikuju u konfiguraciji terena i klime koje vladaju, naglasivši da su u Srbiji u AP Vojvodina, u Mačvi i dolini Morave zastupljena vrlo kvalitetna zemljišta.

“Nešto su slabija zemljišta na tom brdskom pobrđu, kao što je Šumadija, delovi istočne i jugoistočne Srbije, i imamo planinska zemljišta, odnosno tipa pseudoglej, koja su manje pogodna, odnosno mogu neke kulture da se proizvodu”, rekao je on.

Kada je Slovenija u pitanju, Pešić kaže da su zemljišta u brdskom i planinskom predelu, sem vrlo malog prostora u dolini Drave i Mure, tipa pseudoglej, ali daleko manjeg kvaliteta.

“Drugo, klima nije identična, mi sada imamo prilike da vidimo da je ovde u Sloveniji, kada je, recimo, kukuruz u pitanju, i neke druge poljoprivredne kulture, da biljke daleko bolje izgledaju, zato što je ovde bilo više kišnih dana. Zatim svakog jutra, odnosno večeri, vi imate izmagljivanje tla. To je oblik ovlaživanja, jer ta magla proizvodi kapljice rose, koje jako dobro pogoduju biljkama. I onda možemo da vidimo da ovde biljke daleko kvalitetnije izgledaju”, kazao je Pešić.

U Gornjoj Radgoni se danas završio 63. Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam AGRA 2025, jedna od najznačajnijih manifestacija ove vrste u regionu, a na kojem je Srbija bila po prvi put zvanična zemlja partner.

Srbiju je na sajmu ove godine predstavljalo više od 20 izlagača, dok je sam sajam okupio 1710 izlagača iz 35 država širom sveta.