Šta su PFAS hemikalije i kako da ih izbegnemo?

Per- i polifluoralkil supstance (PFAS) su grupa sintetičkih hemikalija koje se proizvode i koriste u raznim industrijama širom sveta, počevši od 40-ih godina prošlog veka.

PFAS hemikalije se smatraju najteže razgradljivim hemikalijama, budući da se nakon ulaska u životnu sredinu skoro uopšte ne razlažu.

Studije objavljene širom sveta pokazuju da se ove hemikalije mogu naći u uzorcima krvi i majčinog mleka, a sve više naučnih dokaza pokazuje da izloženost PFAS-u može dovesti do brojnih štetnih efekata po zdravlje ljudi.

Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu i masnoću, ove hemikalije imaju široku primenu u industriji; koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportsku odeću, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici (pametni telefoni), kao i u penama za gašenje požara. Budući da se koriste u brojnim potrošačkim proizvodima, ima mnogo načina na koji mame mogu doći u kontakt sa PFAS hemikalijama.

Preko proizvoda koje svakodnevno koristimo, ali i putem vode za piće i hrane, istovremeno smo izloženi stotinama hemikalija iz PFAS grupe, kao i njihovim štetnim posledicama.

Najnovija studija u okviru koje je testirano preko 200 proizvoda (šminka i druga kozmetička sredstva), a koja su trenutno prisutna na tržištima SAD i Kanade, ukazuje na postojanje potencijalno toksičnih PFAS u gotovo polovini testiranih proizvoda, pri čemu su najviše koncentracije PFAS hemikalija izmerene u vodootpornim i dugotrajnim puderima, maskarama i tečnim ruževima.

Američki naučnici upravo smatraju da PFAS hemikalije najčešće unosimo u organizam nanošenjem ruža i sjaja za usne (zbog čestog oblizivanja usana), i šminkom za oči (slivanjem šminke u suzne kanale).

PFAS mogu biti toksični po ljude i ceo živi svet. Za neke predstavnike ovih jedinjenja utvrđeno je da ispoljavaju efekte endokrinih ometača, tako što utiču na reproduktivnu funkciju i razvoj ploda, kasnije na imunski sistem deteta (mogu smanjiti imunski odgovor deteta na vakcinu), a mogu imati ulogu i u razvoju izvesnih tipova karcinoma (testis, bubrezi).

U trudnoći, PFAS se mogu akumulirati u placenti i proći placentalnu barijeru prilikom čega može doći do izloženosti ploda ovim hemikalijama.

Majčino mleko takođe može biti značajan izvor izloženosti novorođenčeta ovim јеdinjenjima. Ipak, Američka akademija za pedijatriju ističe da uprkos brojnim zagađivačima životne sredine, koji lako prelaze na odojče preko majčinog mleka, „prednosti dojenja i dalje uveliko premašuju potencijalne rizike u gotovo svim okolnostima“.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bismo bolje razumeli odnos između izloženosti PFAS-u i njihovih efekata na zdravlje ljudi. Naročito zabrinjava činjenica da za mnoge hemikalije koje su trenutno u upotrebi nedostaju detaljni podaci o toksičnosti.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (Center for Control and Disease prevention) navodi da je njihovo potpuno izbegavanje gotovo nemoguće, s obzirom na činjenicu da su ove hemikalije zastupljene u niskim nivoima u hrani i u životnoj sredini (vazduh, voda, zemljište itd.). Ali to ne znači da ne možemo preduzeti određene mere kako bismo smanjili izloženost ovim hemikalijama.

Svakodnevnu izloženost PFAS hemikalijama možemo smanjiti na nekoliko jednostavnih načina:

• Prestankom korišćenja posuđa od teflona ™ ili nelepivog posuđa (npr. tiganja);
• Izbegavanjem brze hrane i hrane za poneti (jer su njihova papirna/kartonska pakovanja često premazana slojem koji odbija masnoću, odnosno sadrže PFAS hemikalije, a one mogu preći u hranu);
• Izbegavanjem proizvoda za ličnu upotrebu koje sadrže Teflon ™ (PTFE), ili koji sadrže sastojke koji sadrže odrednice „fluoro“ ili „perfluoro“. Mogu se npr. naći u zubnom koncu kao i raznim kozmetičkim proizvodima, uključujući lakove za nokte, hidratantne kreme za lice i šminku;
• Trebalo bi izbegavati upotrebu nameštaja i tepiha koji se reklamiraju kao „otporni na fleke“ i vodootporni, itd.
• U mnogim zemljama postoji regulativa kojom se ograničava ili zabranjuje upotreba PFAS jedinjenja. Trenutno su Stokholmskom konvencijom obuhvaćene dve podgrupe ovih hemikalija, sa ciljem njihove globalne restrikcije, odnosno globalne eliminacije.

Takođe, upotreba nekoliko drugih podgrupa PFAS jedinjenja regulisana je na nivou EU. Ipak, kako postoji preko 4500 hemikalija iz PFAS klase, postojeći trend pokazuje da industrija vrši zamenu zabranjenih, drugim (dozvoljenim) PFAS hemikalijama. Ovo, na žalost, pokazuje da bez obzira na postojanje regulative, količina PFAS hemikalija prisutnih u životnoj sredini i dalje raste.

Jedino se zabranom, odnosno restrikcijom upotrebe cele klase PFAS-a, može sprečiti dalje nakupljanje ovih hemikalija u životnoj sredini. Čak i ako bismo danas eliminisali upotrebu ovih hemikalija u potpunosti, bili bismo im izloženi još decenijama, što je posledica njihove perzistentnosti, odnosno nerazgradljivosti u životnoj sredini.

* Autori teksta su članovi tima projekta “Informisana mama, zdrava beba – kako bezbedno živeti sa hemikalijama”