DA LI ZEMLJINI MAGNETNI POLOVI UTIČU NA KLIMATSKE PROMENE? Teorija zavere opovrgnuta

Naučnici objašnjavaju zašto nedavne tvrdnje okrivljuju Zemljine magnetne polove za globalno zagrevanje – i šta ti geomagnetni pomaci zaista znače.

Kada sunčevo zračenje i kosmički zraci prete da prodru na površinu Zemlje, ogromno magnetno polje koje se stvara unutar spoljašnjeg jezgra Zemlje štiti planetu odbijajući štetnu svemirsku energiju.

Ovo je poznato kao magnetosfera.

Naučnici znaju da unutrašnje sile koje stvaraju Zemljino magnetno polje mogu da se menjaju i da jačina polja osciluje tokom vremena.

Ovo može dovesti do postepenih pomeranja intenziteta i lokacije Zemljinog magnetnog severnog i južnog pola, pa čak i do preokreta na mestima gde se Zemljini magnetni polovi menjaju.

Ali da li su ovi geomagnetni događaji odgovorni za ekstremne vremenske prilike, izumiranje, pa čak i katastrofe? Tvrdnje da je Zemljino magnetno polje odgovorno za klimatske promene su rasprostranjene na internetu, ali naučnici kažu da teorija nema zasluga.

-U ovom trenutku ne postoje kredibilni mehanizmi koji bi to mogli učiniti mogućim – kaže Gavin Šmit, klimatolog i direktor NASA Godard instituta za svemirske studije u Njujorku.

-Nije da isključujemo magnetne efekte na klimu bez razmišljanja o tome, mi smo kolektivno razmišljali o tome, i utvrđeno je da nema – dodaje on.

Dezinformacije oko pomeranja magnetnih polova

Na Zemlji postoje tri severna pola: pravi sever, geomagnetni sever i magnetni sever.

Pravi sever je fiksna pozicija na globusu koja pokazuje direktno prema geografskom severnom polu, ali geomagnetni sever, koji se trenutno nalazi iznad kanadskog ostrva Elsmer, nije fiksna tačka – on predstavlja severnu osu Zemljine magnetosfere i pomera se s’ vremena na vreme.

Magnetni sever odgovara linijama magnetnog polja i to je ono što vaš kompas locira.

Otkako ga je istraživač Arktika Džejms Klark Ros prvi put locirao 1831. godine, Zemljin magnetni severni pol se graničio  965 km severno-severozapadno i njegova brzina napredovanja se povećala sa oko 16 km godišnje na otprilike 55 km godišnje, objasnio je Alan Buis u blogu za Ask NASA Climate 2021.

Iako ove promene mogu imati uticaj na satelite i navigaciju zasnovanu na magnetima – od mobilnih telefona, preko brodova do komercijalnih avio-kompanija – nema dokaza da utiče na klimu na Zemlji.

Teorija zavere o klimatskim promenama koja pripisuje uticaj klimatskih promena promenama u magnetnom polju Zemlje, ima drugi život na Instagramu i TikToku.

Između januara i aprila 2023., grupa za nadzor medija, Media Matters, identifikovala je sedam viralnih klipova ​​u kojima se raspravlja o teoriji zavere, koja je prikupila milione pregleda na TikToku.

Lažnu teoriju skovao je 1965. godine Čen Tomas, bivši radnik američkog vazduhoplovstva, koji je sugerisao da su preokreti magnetnih polova odgovorni za izumiranje nekoliko drevnih civilizacija.

Tomas je tvrdio da se prvi potop dogodio sa Adamom i Evom, a zatim sa Nojem i Arkom i da treći događaj tek treba da se posmatra.

Kakve veze magnetni pomaci imaju sa klimom na Zemlji?

Geomagnetni izleti su značajne, ali kratkotrajne varijacije u intenzitetu magnetnog polja koje mogu trajati od nekoliko vekova do hiljada godina, prema NASI.

Poslednji veliki izlet dogodio se pre oko 41.500 godina i poznat je kao ekskurzija Lašamp.

Tokom ovog događaja, Zemljino magnetno polje je brzo oslabilo i polovi su se preokrenuli, da bi se ponovo preokrenuli 500 godina kasnije.

Studija iz 2021. povezuje ekskurziju Lašamsa sa klimatskim preokretima, događajima izumiranja, pa čak i promenama ljudskog ponašanja.

Naučnici su pretpostavili da je u vreme kada je Zemljino magnetno polje bilo slabije od normalnog, povećano sunčevo i kosmičko zračenje moglo da prodre u Zemljinu atmosferu, menjajući nivoe ozona i izazivajući globalne klimatske promene i izumiranja.

Ali Šmit kaže da je ova studija u najboljem slučaju spekulativna.

-Gde su dokazi za bilo kakve promene klime pre 42.000 godina koje su povezane sa izumiranjem? Nema pomeranja u jezgri leda. Znamo da je bilo dosta klimatskih varijabilnosti tokom poslednjeg ledenog doba, i imamo to prilično dobro vreme, ništa od toga nije u skladu sa ovim magnetnim izletom – kaže on.

U proteklih 70.000 godina bila su tri značajna izleta: događaj Norveško-Grenlandsko more koji se dogodio pre oko 64.000 godina, događaj Lašamps pre između 42.000 i 41.000 godina i događaj na jezeru Mono koji se desio pre oko 34.500 godina.

Za Buisa, ključni zaključak je da “nema dokaza da su na klimu Zemlje značajno uticala poslednje tri ekskurzije magnetnog polja, niti bilo koji izlet u najmanje poslednjih 2,8 miliona godina”.

Šta kažu na preokret polova?

Tokom preokreta polova, magnetni severni i južni pol Zemlje zamenjuju lokacije.

Ovo se dešava u proseku svakih 300.000 godina, ali poslednji preokret se dogodio pre oko 780.000 godina, prema NASI.

U geološkoj istoriji Zemlje, preokreti polova su relativno česti, preokrenuti 183 puta u poslednja 83 miliona godina.

Kada dođe do preokreta polova, magnetno polje značajno opada u jačini, ali Zemlja ne ostaje bez odbrane.

Magnetosfera se udružuje sa Zemljinom atmosferom da odbije većinu štetne svemirske energije pre nego što stigne do površine Zemlje.

Neki naučnici su pretpostavili da bi preokreti i odgovarajuće smanjenje jačine magnetnog polja mogli dovesti do globalnih klimatskih pomeranja i izumiranja, ali trenutni podaci ne podržavaju ove tvrdnje.

-Nema dokaza koji povezuju magnetne promene sa klimom kada smo videli velike magnetne preokrete, ili skoro preokrete u paleoklimatskim zapisima – kaže Šmit.

-Nema klimatskih promena koje prate njih, nema masovnog izumiranja koje ide uz njih – dodaje on.

Kirk Džonson, direktor Smitsonijanovog Nacionalnog muzeja prirodne istorije, proveo je veći deo svoje karijere proučavajući izumiranje dinosaurusa.

Dok je analizirao fosilne zapise i vremenske linije koje okružuju granicu krede i paleogena i događaj izumiranja, Džonson se fokusirao na magnetni preokret koji se dogodio pre oko 66,3 miliona godina.

Uzorci dubokih okeanskih sedimenata otkrili su značajne klimatske promene pre oko 66,3 miliona godina, kaže Džonson.

Ali ovo se takođe poklapa sa velikom vulkanskom erupcijom u Indiji zvanom Dekanski vulkanizam, koja je proizvela neke od najdužih tokova lave na Zemlji.

-Uvek smo tu tranziciju pripisivali ugljen-dioksidu oslobođenom vulkanizmom Dekana i povećanju gasova staklene bašte – kaže Džonson.

-Dešavaju se dve stvari: magnetno polje se menja, dekanski vulkanizam se dešava i dolazi do zagrevanja klime. Dakle, to bi bio primer slučajnih klimatskih promena. – zaključuje Džonson.

On dodaje – Priča upozorenja je da samo zato što imate korelaciju ne znači da imate uzročnost –