Evropa i pravo na zdravu životnu sredinu: Izazovi i perspektive

Pozivi za priznavanje prava na zdravu životnu sredinu u Evropi intenziviraju se nakon presude Evropskog suda za ljudska prava (ECHR).

Prošlog meseca, Švajcarska je postala prva zemlja koju je međunarodni sud smatrao odgovornom zbog neaktivnosti po pitanju klimatskih promena.

Odluka ECHR-a, kojom se podržava grupa švajcarskih žena zabrinutih zbog zdravstvenih posledica klimatskih promena, pokrenula je rasprave o preklapanju klimatskih promena i ljudskih prava.

Pritisak na Savet Evrope da prizna pravo na zdravu životnu sredinu sve je veći, s preko 400 organizacija civilnog društva koje zagovaraju njegovo uključenje u zakon.

Iako je bilo jednoglasne podrške država članica Saveta Evrope za rezoluciju UN koja priznaje to pravo, napredak u okviru evropskog sistema bio je spor.

Međutim, nedavni razvoji, poput istaknutog značaja ekoloških ljudskih prava na Samitu u Reykjaviku, sugerišu mogući pomak.

Priznanje prava na zdravu životnu sredinu moglo bi imati značajne posledice za slučajeve vezane za klimu, podstičući čvršće politike zaštite životne sredine i pravnu primenu.

Već je uticalo na pravne presedane širom sveta i moglo bi pružiti okvir za rešavanje međunarodnih obaveza država pred klimatskim izazovima.