Lokalna cena: Litijum kao ključ za EV, ali po koju cenu za zajednice?

U prostranstvima južnoameričkog ‘litoskog trougla‘, odvija se ključni sukob između potrage za “belim zlatom” i vekovne opstojnosti domorodačkih zajednica.

Preko Argentine, Čilea i Bolivije leži najveće svetsko ležište litijuma, poželjno zbog ključne uloge u napredovanju električnih vozila i obnovljive energije.

Međutim, ispod solarnih polja koja pokrivaju ove zemlje, leži delikatna ravnoteža koju domorodačke grupe strahuju da će nepovratno narušiti.

Ekstrakcija litijuma zahteva odvođenje vode iz ovih aridnih zemalja, potez sa potencijalno katastrofalnim posledicama po lokalnu kulturu, egzistenciju i ekosisteme.

Za Irenu Leonor Flores de Callata i njene Kolla ljude u severnoj Argentini, voda nije samo resurs – to je sam život.

Njihovo vekovno postojanje se vrti oko potrage za svežom pijaćom vodom usred nemilosrdnih pustinjskih pejzaža.

Ipak, s prodorom rudarskih interesa, ovaj način života suočava se sa egzistencijalnim pretnjama.

Nedavni skok cena litijuma samo je pojačao globalni interes za region, podstičući frenetičnu jurnjavu za njegovim neiskorišćenim bogatstvima.

Uprkos decenijama otpora i pravnih bitaka, domorodačke zajednice se sve više osećaju opsednute rudarskim interesima.

Politički pomaci, koji se ogledaju u novom desničarskom vođstvu Argentine, dodatno urušavaju domorodačka prava, otvarajući put nekontrolisanoj eksploataciji.

Dok protesti bukte i glasovi otpora postaju sve glasniji, sudbina litoskog trougla visi o koncu.

Prisustvo ekološke degradacije i kulturne erozije naglašava hitnost njihove borbe, kako bi bogato nasleđe regiona ostalo netaknuto.