Zašto je topljenje permafrosta užasno opasno? Moglo bi da ima katastrofalan efekat

Permafrost nije samo jedna odlika arktičkih predela – on zapravo oblikuje te predele usmeravajući tok vode. Dok globalne temperature rastu, to permanentno smrznuto tlo moglo bi omogućiti stvaranje novih reka i proširenje postojećih, što bi oslobodilo ogromne količne ugljenika u atmosferu, potencijalno izazivajući katastrofalnu povratnu spregu, piše Live Science.

Naučnici su u novoj studiji istraživali kakvu ulogu permafrost ima u pogledu arktičkih vododelnica – oblasti tla koje kanališu vodu, poput kiše ili otopljenog snega, u potoke, reke, do jezera i okeana.

Nakon analize podataka o više od 69.000 vododelnica širom severne hemisfere, istraživači su otkrili da tvrda površina permafrosta sprečava vodu da pravi kanale – kao u toplijim predelima – zbog čega su reke malobrojnije i manje. To stvara efekat glačanja, tako da arktičkim predelima dominiraju brežuljci, a ne kanali.

Voda teče preko permafrosta u malenim tragovima dok ne stigne do jedne od nekoliko arktičkih reka. Istraživači su otkrili da su tih nekoliko arktičkih reka dublje i strmijih korita nego reke u regionima sa umerenom klimom i da zauzimaju oko 20% manje ukupnog terena. Sve arktičke vododelnice, zaključili su, oblikovao je permafrost.

Međutim, dok nastupaju klimatske promene, topliji uslovi će topiti permafrost, dodajući takođe više vode pošto se sneg topi ranije i padavine su u obliku kiše, a ne snega. Dok se permafrost topi, tlo će gubiti svoju „zaštitu“, što će dovesti do erozije.

To bi moglo izazvati širenje i rast arktičkih reka, kao i stvaranje novih reka, dodatno ubrzavajući raspad permafrosta. Ova promena arktičkog terena bi mogla imati značajan uticaj na globalno zagrevanje jer permafrost sprečava ugljenik koji je smešten u njemu da ode u atmosferu.

Studija kaže da bi topljenje permafrosta zbog zagrevanja na Arktiku od jedan stepen Celzijusov moglo emitovati istu količinu ugljenika kao 35 miliona automobila tokom godinu dana.

Erozija permafrosta koji se topi dovela bi do „više gasova sa efektom staklene bašte, većeg zagrevanja i razvezivanja terena“, kažu istraživači, a prenosi Telegraf Nauka.