Bangladeš suočen sa krizom: Arsen u vodi za piće prelazi granice, a klima igra ulogu u pogoršanju problema
Bangladeš, suočen s dvostrukim izazovima klimatskih promena i vode za piće zagađene arsenikom, suočava se s neizbežnom krizom javnog zdravlja, upozorava nedavno istraživanje.
Oko 49% vode iz bunara u zemlji, glavnog izvora za piće za gotovo sve stanovnike, premašuje bezbedne granice za arsenik.
Klimatska kriza pogoršava ovaj problem, s ciklonima, poplavama i intenzivnim toplotama koje prouzrokuju haos, ostavljajući 26 miliona ljudi izloženih slanoj vodi i u borbi za opstanak.
Problem potiče iz 1970-ih kada su napori da se pređe s zagađene površinske vode doveli do postavljanja 10 miliona bunara.
Međutim, do 1990-ih postalo je očigledno da bunari bazirani na sedimentnim stenama sadrže alarmantne nivoe neorganskog arsenika.
Uprkos tome, 97% od 165 miliona stanovnika Bangladeša i dalje se oslanja na vodu iz bunara.
Novo istraživanje, vođeno od strane Dr. Seta Frisbija sa Univerziteta Norvič i objavljeno u časopisu PLOS ONE, otkriva uticaj klimatskih promena na trovanje arsenikom.
Porast nivoa mora i pojačane poplave direktno koreliraju s povećanim nivoima arsenika u bunarskoj vodi.
Hemijski procesi “redukcije” i “efekta soli” dovode do više arsenika koji cure u akvifer kako morska voda prodire.
Hronično trovanje arsenikom rezultira ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući lezije kože, kancer, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i probleme u kognitivnom razvoju.
Kriza se proteže izvan Bangladeša, jer će isti hemijski procesi koji utiču na bunarsku vodu Bangladeša verovatno uticati i na bunarsku vodu Zapadnog Bengala.
Naučnici zagovaraju hitne mere, poput brze implementacije tehnologija za pročišćavanje vode i infrastrukturnih rešenja kako bi se sprečilo zagađenje podzemnih voda.
WaterAid ističe ključnu ulogu odgovornog razvoja podzemnih voda, pozivajući svetske lidere da investiraju u čistu vodu, toalete i higijenu.
Poziv uključuje upotrebu tehnologija prilagođenih kontekstu, poput sistema za prikupljanje kišnice, postrojenja za reverznu osmozu, toaleta otpornih na klimu i postrojenja za tretman fekalnih muljeva kako bi se obezbedila voda i sanitarni uslovi za zajednice na klimatskom frontu.
S’ obzirom na intenziviranje klimatskih promena, ove intervencije postaju ključne u izbegavanju masovne zdravstvene katastrofe.