Napredak ili zastoj? Ukrajina na putu ka usklađivanju sa ekološkim zahtevima EU
Ukrajina se suočava sa ekološkim izazovima na putu ka članstvu u EU, dok zemlja pogođena ratom pokušava da sprovede neophodne reforme.
Uprkos napretku u usklađivanju sa standardima EU od 2014. godine, nedavni nemiri otežavaju postizanje daljeg napretka.
Rat je ostavio traga na prirodi Ukrajine, a vojno pravo otežava naporima nevladinih organizacija da nadziru postupke vlade u vezi sa životnom sredinom.
Odlučujući pomak postignut je u upravljanju otpadom, ali stopa reciklaže od svega 4% iz 2020. godine ostaje najniža u Evropi.
Deponije, preopterećene i neusaglašene sa evropskim standardima, predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike.
Emisije metana dodatno doprinose klimatskim zabrinutostima.
Iako ukrajinska vlada planira postepeno zatvaranje državnih termoelektrana na ugalj do 2035. godine, šteta od 52,4 milijarde evra naneta od strane Rusije budi sumnje u vezi sa zelenom rekonstrukcijom.
Međunarodna finansijska podrška, uključujući i EU fond od 50 milijardi evra, ima cilj da pomogne u obnovi koja će zahtevati 382 milijarde evra tokom desetogodišnjeg perioda.
Ipak, postoji strah da će hitna potreba za investicijama dovesti do kompromisa po pitanju ekoloških standarda.
Florika Fink-Hoojier, komesarka EU za životnu sredinu, priznaje postignuti napredak, ali ističe potrebu za daljim razvojem.
Ministar zaštite životne sredine Ruslan Strilets poziva na privatne investicije, ističući kapacitet za projekte obnovljive energije.
Međutim, javljaju se zabrinutosti u vezi sa eventualnim nedostatkom sprovođenja evropskih zakona u ukrajinskom zakonodavstvu, posebno u vezi sa industrijskim zagađenjem.
Dok Ukrajina ubrzava pregovore o pridruživanju EU, krizna tačka između ekoloških zahteva i rekonstrukcije nakon rata predstavlja složen izazov.
Postizanje ravnoteže između hitnih potreba i poštovanja zelenih standarda ostaje ključni fokus, osiguravajući da put ka članstvu u EU ne bude obeležen kompromisima u vezi sa životnom sredinom.