“Bolesna planeta”: Zemlja je prešla skoro sve bezbedne granice za ljude, upozoravaju naučnici

Većina planetarnih granica sada je izvan sigurnih i pravednih granica, stavljajući život na Zemlji u “zonu opasnosti”.

Prema novom istraživanju, Zemlja je prešla sedam od osam naučno utvrđenih bezbednih granica za život.

Sada ulazimo u “zonu opasnosti”, ne samo zbog pregrevanja planete koja gubi svoje prirodne površine, već i zbog dobrobiti ljudi koji na njoj žive.

Tim od preko 40 međunarodnih naučnika razmatrao je granice zaštite planetarnog ekosistema. Po prvi put, istraživanje uključuje mere “pravde”, koje uključuju sprečavanje štete zemljama, etničkim grupama i polovima.

Istraživanje je objavio međunarodni naučni tim Zemaljska komisija (Earth Commission) u sredu u časopisu Nejčr (Nature).

Koje su planetarne granice sigurnosti probijene?

Osam granica koje je istraživanje razmatralo su klima, zagađenje vazduha, zagađenje vode fosforom i azotom zbog prekomerne upotrebe đubriva, količina podzemnih voda, slatkovodne površinske vode, neurbanizovano prirodno okruženje i ukupno prirodno i izgrađeno okruženje.

Zagađenje vazduha bila je jedina granica koja nije bila dosegla globalnu tačku opasnosti, već je bila opasna na lokalnom i regionalnom nivou.

Klima je prema studiji švedske grupe premašila štetne nivoe za ljude, ali nije prešla smernice bezbednosti za planetu kao sistem.

Istraživači su pronašli “žarišta” problema u istočnoj Evropi, Južnoj Aziji, Bliskom istoku, jugoistočnoj Aziji, delovima Afrike i velikom delu Brazila, Meksika, Kine i dela zapadnih SAD – uglavnom zbog klimatskih promena.

Kao primer, naučnici su naveli da oko dve trećine Zemlje ne ispunjava kriterijume za bezbednost slatke vode.

Zemlja je sada u “zoni opasnosti”, ali nije smrtonosno

“Većina granica sistema Zemlje je u zoni opasnosti”, rekla je koautor studije Kristi Ebi, profesorka klime i javnog zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu.

Kada bi planeta Zemlja prošla godišnji lekarski pregled, “naš doktor bi rekao da je Zemlja trenutno jako bolesna”, rekla je Džojita Gupta, kopredsednica Zemaljske komisije (Earth Commission) i profesorka zaštite životne sredine na Univerzitetu u Amsterdamu, na konferenciji za novinare.

“Bolesna je u mnogim različitim oblastima ili sistemima i ta bolest takođe utiče na ljude koji žive na Zemlji.”

To nije smrtonosna dijagnoza. Planeta može da se oporavi ako se promeni, uključujući način korišćenja uglja, nafte i prirodnog gasa, kao i način postupanja prema zemlji i vodi, rekli su naučnici.

Ali “mi se krećemo u pogrešnom pravcu u vezi sa svim tim”, rekao je vođa studije Johan Rokstrom, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Nemačkoj.

“Ovo je ubedljiva i provokativna studija – naučno zasnovana u metodologiji i važna za identifikovanje dimenzija u kojima se planeta približava granicama koje bi nas lansirale u nepovratna stanja”, rekao je u mejlu Indi Berk, dekan Škole za životnu sredinu na Jejl univerzitetu, koji nije bio deo studije.

Kako su naučnici odredili ove granice sigurnosti?

Tim od oko 40 naučnika odredio je merljive granice za svaku ekološku kategoriju, kako ono što je sigurno za planetu, tako i tačku u kojoj postaje štetno za grupe ljudi, što su istraživači nazvali pitanjem pravde.

Rokstrom kaže da te tačke postavljaju “sigurnosnu ogradu” izvan koje rizici postaju veći, ali ne nužno smrtonosni.

Ranije, on i drugi naučnici pokušavali su da pristupe ovom tipu holističkog merenja različitih međusobno povezanih ekosistema Zemlje. Velika razlika u ovom pokušaju je što su naučnici takođe razmotrili lokalne i regionalne nivoe i dodali element pravde.

Ovaj element pravde uključuje pravičnost između mlađih i starijih generacija, različitih nacija, pa čak i različitih vrsta. Često se odnosi na uslove koji više štete ljudima nego planeti. Primer za to jesu klimatske promene.

Čak i 1 stepen zagrevanja nanosi štetu

Izveštaj koristi istu granicu od 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja od preindustrijskog doba koju su međunarodni lideri dogovorili u Pariskom sporazumu o klimi 2015. godine.

Svetska temperatura se do tada povećala za oko 1,1 stepen Celzijusa, tako da još uvek nije prekoračena ta sigurnosna granica, rekli su Rokstrom i Gupta, ali to ne znači da ljudi ne trpe posledice.

“Želimo da pokažemo kroz naš rad da se čak i na 1 stepenu Celzijusa dešava ogromna šteta”, rekla je Gupta, ukazujući na desetine miliona ljudi koji su izloženi ekstremno visokim temperaturama.

Granica planetarne sigurnosti od 1,5 stepeni nije prekršena, ali granica “pravičnosti” gde ljudi pate od 1 stepena jeste.

“Održivost i pravda su nerazdvojni”, rekao je Kris Fild, šef odeljenja za studije životne sredine na Stenfordu, koji nije bio deo istraživanja. Rekao je da bi želeo još strože granice.
“Uslovi koji nisu sigurni ne moraju da obuhvataju veliki deo površine Zemlje da bi bili neprihvatljivi, posebno ako se nepovoljni uslovi koncentrišu u siromašnim i ranjivim zajednicama“, rekla je još jedna spoljna stručna saradnica, dr Lin Goldmen, profesorka zaštite životne sredine i dekan škole javnog zdravlja na Univerzitetu Džordž Vašington. Ona je rekla da je studija “hrabra”, ali nije optimistična da će rezultirati konkretnim akcijama.