Kako Evropa oblikuje globalnu zelenu agendu?
Dok se odvija 28. godišnja klimatska konferencija, COP28, u Dubaiju, izazovi pred nama su ogromni.
Globalna revizija (GST) otkriva nepobitan istinu – trenutni napredak protiv Pariskog sporazuma nedovoljan je, s ključnom potrebom da se do 2030. smanji emisija stakleničkih gasova za 43%.
Međutim, fokus mora biti na diskusiji usmerenoj ka budućnosti, izbegavajući optuživanje između razvijenih i zemalja u razvoju.
Značajan izvor nesuglasica je Fond za gubitke i štete, osmišljen da nadoknadi ranjive zemlje suočene s realnostima klimatskih promena.
Bez obzira na kompromisni tekst nakon godinu dana pregovora, nerešena pitanja ukazuju na jaz između zemalja poverilaca i dužnika.
Ova napetost se odvija u kontekstu globalnih tenzija, uključujući sankcije Zapada Rusiji i sukob Izraela s Hamasom.
Uprkos tim izazovima, Evropa i SAD teže značajnim koracima ka energetskoj tranziciji na COP28.
Predlozi poput inicijative Francuske, podržane od strane SAD-a, da se zabrani privatno finansiranje novih termoelektrana na ugalj prema standardima OECD-a ukazuju na posvećenost akciji.
Međutim, uzbrdica leži u različitim javnim mnjenjima o akcijama na klimatske promene.
U Kini, građani su skloniji prihvatanju investicija u fosilna goriva, otežavajući zalaganje za bržu dekarbonizaciju.
Evropski donosioci odluka suočavaju se sa dvofaznim izazovom.
Prvo, opravdavanje agresivnih napora za dekarbonizaciju pred svojim stanovništvom postaje teško kada su glavni igrači poput Kine, vodećeg emitera, oklevetani.
Drugo, dok evropski građani izražavaju zabrinutost zbog klimatskih promena, brige o troškovima akcija na klimu preovladavaju, umanjujući poverenje u globalno vođstvo u proizvodnji električnih vozila i obnovljive energije.
Evropa ima mnogo toga da dobije vođenjem globalne zelene tranzicije. Međutim, jasna politička priča je neophodna kako bi se ubedilo stanovništvo da je prihvatanje zelene promene ne samo ekološki ispravno već i ekonomski isplativo.
Neuspeh u tome može ugroziti konkurentnost Evrope na globalnoj sceni, posebno kada se druge nacije brže kreću prema održivoj budućnosti.
Dok lideri razmatraju ove izazove u 2024. godini, potreba za snažnom pričom je ključna kako bi se osigurala budućnost COP sporazuma i spasilo ono što ostane usled globalnih neizvesnosti.