Kako sprečiti poplave u budućnosti?

Kada se poplave predviđaju samo na osnovu lokalnih podataka, može doći do neprijatnih iznenađenja. Nova metoda omogućava značajno poboljšanje predviđanja – korišćenjem međunarodnih podataka iz hidrološki sličnih područja.

Šta možemo očekivati u najgorem slučaju? U regionima sa visokim rizikom od poplava, ovo je važno pitanje: za koje ekstremne događaje treba osmisliti zaštitne mere? Često se na ovo odgovori jednostavnim pogledom na istoriju: Najgore poplave u proteklim decenijama ili vekovima smatraju se realnom gornjom granicom za ono što se može očekivati u budućnosti.

Međutim, to može da zavara, kao što su takozvane „mega-poplave” pokazale poslednjih godina. Iznova i iznova se dešavaju ekstremni poplavni događaji, izuzetni ekstremi koji se nisu smatrali mogućim na osnovu lokalnih podataka.

Međutim, veliki istraživački projekat sproveden pod vođstvom TU Vien (Beč) sada je u stanju da pokaže: Ako se uzme u obzir ceo evropski kontinent, ova lokalna iznenađenja više uopšte nisu iznenađujuća.

Ako se uzmu u obzir podaci iz drugih regiona sa sličnim hidrološkim uslovima, razmere ovih „mega-poplava” odjednom postaju predvidive. Ovo ima drastične posledice po način na koji se mora dimenzionisati zaštita od poplava. Rezultati su sada predstavljeni u časopisu Nature Geoscience.