Kako svet prelazi na čistije izvore energije, zelena vodonik postaje obećavajući kandidat za budućnost bez emisija.
Međutim, put ka njenom dominaciji suočava se sa značajnim preprekama.
Prvo, pojam “zelene” vodonika nije uniforman; postoji složenost u njenoj proizvodnji.
Iako pravi zeleni vodonik ima izuzetno nisku emisiju ugljenika, njegovo postizanje zavisi od korišćenja obnovljive energije za elektrolizu.
Ipak, nestalnost solarne i vetrovite energije može povećati troškove kada elektrolizeri ne rade.
Dodatno, oslanjanje na elektroenergetsku mrežu u regionima sa visokom emisijom ugljenika može rezultirati emisijama koje nadmašuju one braon vodonika.
Drugo, razvoj proizvodnje zelenog vodonika suočava se sa izazovima u pristupu Ugovorima o kupovini električne energije (PPA) za nabavku obnovljive energije.
Donosioci politika se trude da uspostave propise za verifikaciju autentičnosti zelenog vodonika, pri čemu EU postavlja stroge standarde.
Međutim, obezbeđivanje PPA u potrebnom obimu i trajanju ostaje izazovno na mnogim tržištima, što ometa široku primenu.
U suštini, dok zeleni vodonik obećava čistiju energetsku budućnost, suočavanje sa ovim preprekama je ključno za njegovu široku primenu i eventualnu dominaciju na energetskom pejzažu.