Cilj avio-industrije da do 2050. godine dostigne neto nultu emisiju ugljen-dioksida doveden je u pitanje, upozorio je generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA) Vili Volš.
On je na godišnjem IATA samitu ocenio da je trenutni plan za dekarbonizaciju avijacije nerealističan i da je neophodno definisati novi, realniji vremenski okvir za dostizanje klimatskih ciljeva.
„Cilj se udaljava“
Volš je upozorio da je jaz između trenutnih trendova i zacrtanog cilja sve veći i da se ne zatvara dovoljno brzo.
„Ne postoji način da se postigne taj ishod u sadašnjim uslovima. Još ima nade za 2050, ali ona brzo nestaje“, rekao je on, ističući da je potreban hitan dijalog svih aktera u industriji.
Prema njegovim rečima, avio-kompanije ispunjavaju svoje obaveze, ali ne mogu same da nose teret tranzicije bez punog angažmana proizvođača aviona, dobavljača goriva i regulatornih tela.
Krivica podeljena između industrije i države
Volš je naglasio da ključni problemi leže u sporom razvoju novih tehnologija i nedovoljnoj isporuci obećanih održivih goriva.
„Razočarani smo što proizvođači goriva ne ispunjavaju obećanja koja su dali“, poručio je on.
Više od polovine plana za smanjenje emisija oslanja se na razvoj održivih avio-goriva (SAF), dok ostatak zavisi od globalnog sistema trgovine emisijama „Corsia“, koji je uspostavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Održiva goriva kao ključni problem
Iako pojedine zemlje, poput Velike Britanije, već uvode minimalne kvote za upotrebu SAF goriva, globalna proizvodnja i dalje je ograničena.
Dodatni izazov predstavlja i razvoj sledeće generacije goriva, uključujući e-SAF, koji se proizvodi iz obnovljivih izvora energije, ali još uvek nije dostupan u dovoljnim količinama za širu primenu.
Industrija na raskršću
Dok avio-industrija formalno ostaje posvećena klimatskim ciljevima, sve je jasnije da su potrebne strukturne promene u proizvodnji goriva, infrastrukturi i globalnoj regulativi.
U suprotnom, upozorava IATA, ambiciozni planovi o neto nultim emisijama mogli bi ostati teško ostvarivi u zadatom roku, što otvara novo pitanje – da li će globalna avijacija morati da redefiniše sopstvenu zelenu tranziciju.
