Vozila na vodonik: Tehnologija koja obećava, ali ima jedan važan problem

Automobili na vodonik ponovno privlače pažnju kao potencijalno rešenje za održivu mobilnost, ali njihova mala prodaja i nedostatak infrastrukture predstavljaju ključne prepreke. Evropska automobilska industrija u isto vreme pokušava da uhvati korak s novim ekološkim normama koje postaju sve strože.

Evropska unija već je usvojila niz strogih propisa koji ciljaju smanjenje emisija CO2, sa naglaskom na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovi propisi podstiču proizvođače automobila na prelazak na ekološki prihvatljivije tehnologije.

Tehnologija vodonikovih gorivnih ćelija nudi rešenje koje ne emituje štetne gasove, a istovremeno pruža prednosti klasičnih automobila – poput dugog dometa i brzog punjenja.

Na nedavno završenom Paris Motor Show-u, nekoliko automobila na vodonik izazvalo je veliku pažnju. Među njima se ističe Toyota Mirai, jedan od prvih komercijalno dostupnih automobila na vodonik, koji je predstavljen sa poboljšanim performansama i dužim dometom.

Hyundai je takođe izložio model Nexo, naglašavajući svoj usmerenost na vodonikovu tehnologiju uprkos nedavnom povlačenju određenih modela u SAD zbog sigurnosnih rizika. Iako su ti problemi povezani sa curenjem vodonika, Hyundai i dalje vidi Nexo kao ključni model u segmentu automobila na vodonik.

Ipak, uprkos potencijalu vodonika, prodaja vozila na vodonik trenutno je vrlo niska. U Adria regionu, na primer, Srbija još uvek nema nijedan automobil na vodonik u ponudi.

Prema rečima Borisa Ćorovića iz Udruženja uvoznika automobila, u Srbiji trenutno u prodaji nema automobila na vodonik jer ne postoji infrastruktura za punjenje takvih vozila. Ćorović objašnjava da bi vodonik mogao da bude atraktivna tehnologija, ali je potrebna mreža stanica za punjenje i tehnologija za proizvodnju plavog ili zelenog vodonika, što u ovom trenutku nedostaje.

Slična je situacija i u Hrvatskoj, gde tržište automobila na vodonik još nije razvijeno. Nenad Pleteš, direktor MG Motor Adriatic, smatra da je vodonik ozbiljna tehnologija, što je vidljivo iz ranije spomenutih ulaganja igrača poput Toyote i Hyundaija, ali takođe veruje da će primena vodonikovih automobila biti ograničena zbog manjka infrastrukture.

Boris Ćorović kaže da u svetu trenutno vodonik najviše koriste teška teretna vozila, kamioni, autobusi i druga vozila za transport tereta i ljudi zbog toga što je za klasično punjenje baterije kod električnih vozila potrebno više vremena. Jer čekanje od po nekoliko sati na stanici za punjenje baterije nije nešto što je poželjno u delatnosti transporta.

Ćorović navodi i da su vozila na vodonik skuplja nego električna vozila za 15 do 20% u proseku, ali da je to i razlog zašto su neki proizvođači odustali od određenih modela putničkih automobila na vodonik.