Rudarenje metala za električna vozila ugrožava životnu sredinu i stanovnike DR Konga!

Izveštaj organizacije Amnesty International i Inicijative za Dobar Upravni i Ljudska Prava iz Demokratske Republike Kongo (DRK) otkriva ozbiljne povrede ljudskih prava usled eksploatacije metala neophodnih za proizvodnju baterija električnih vozila i drugih ekološki prihvatljivih tehnologija.

DRK je svetski lider u proizvodnji kobalta, ključnog minerala za litijum-jonske baterije električnih vozila i drugih uređaja.

Takođe je vodeći proizvođač bakra u Africi, koji se koristi u električnim vozilima i obnovljivim energetskim sistemima.

Grupa za ljudska prava dugo je kritikovala trgovinu DRK-ovim kobaltom, bakrom i drugim mineralima zbog zlostavljanja radne snage i rizika od nasilja u ovoj srednjoafričkoj zemlji gde militanti kontrolišu velike teritorije.

Potraga za ovim mineralima prisilila je mnoge ljude da napuste svoje domove i zemljište, često bez adekvatne nadoknade, ili pravilnog preseljenja.

Izveštaj, objavljen u utorak, detaljno opisuje teške sudbine ljudi iz oblasti oko grada Kolwezi u provinciji Lualaba, gde su rudari prisilno iseljavali ljude iz njihovih domova.

Grupa je intervjuisala 133 osobe koje su bile pogođene rudarenjem kobalta i bakra, kao i pregledala dokumente, fotografije, video zapise i satelitske slike.

Osim prinudnih iseljenja, izveštaj takođe naglašava brojna kršenja ljudskih prava koja su rezultat rudarskih aktivnosti.

Na primer, vojnici DRK su 2016. godine spalili naselje Mukumbi kako bi ustupili prostor kompaniji Chemaf Resources iz Dubaija za rudarenje kobalta i bakra.

Stanovnici koji su se protivili su bili fizički napadnuti, uključujući i malo dete koje je zadobilo ozbiljne opekotine. Grupa je takođe istakla da su mnogi ljudi koji su napustili svoje domove bili primorani da pristanu na nedovoljne naknade.

Kompanije koje su uključene u ovu industriju nisu adekvatno reagovale na kršenje ljudskih prava.

Amnesty International tvrdi da mnoge od njih ignorišu međunarodne zakone i standarde, kao i nacionalnu legislativu i Smernice UN o Poslovanju i Ljudskim Pravima.

Iako je potrebno više ekoloških tehnologija kako bi se smanjile emisije štetne po klimu, eksploatacija ovih metala ne sme ići na štetu ljudskih prava.

Prema izveštaju, pravda za klimatske promene zahteva pravičan prelazak na održivu ekonomiju, a dekarbonizacija globalne ekonomije ne sme izazvati dalje povrede ljudskih prava.