Kada nema ni sunca ni vetra, struja mora da čeka negde: Rešenje možda postoji već više od jednog veka

Baterije danas privlače najveću pažnju kada se govori o skladištenju obnovljive energije, ali jedna mnogo starija tehnologija mogla bi da postane ključni saveznik solarnih i vetroelektrana.

Reč je o reverzibilnim hidroelektranama, odnosno sistemima koji višak električne energije koriste da podignu vodu u viši rezervoar, a zatim je puštaju kroz turbine kada je struja ponovo potrebna.

Nova analiza Međunarodnog društva za solarnu energiju ukazuje na ogroman potencijal takozvanih off-river sistema, koji ne moraju da budu izgrađeni na velikim rekama.

Globalno je identifikovano oko 800.000 potencijalnih lokacija, što znači da raspoloživi tehnički kapacitet višestruko premašuje ono što bi svetu bilo potrebno za elektroenergetske sisteme zasnovane na vetru i suncu.

Princip je gotovo iznenađujuće jednostavan. Kada solarne i vetroelektrane proizvode više struje nego što mreža troši, električna energija pokreće pumpe koje prebacuju vodu iz nižeg u viši rezervoar. Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne, voda se vraća naniže kroz turbine i ponovo proizvodi električnu energiju.

Velika prednost ovakvih postrojenja je dugovečnost. Dok baterijski sistemi tokom vremena degradiraju i zahtevaju zamenu ćelija, hidroakumulaciona infrastruktura može da radi decenijama.

Zbog toga bi budućnost obnovljive energije mogla da spoji dve potpuno različite epohe – najmodernije solarne panele i vetroturbine sa tehnologijom skladištenja energije čiji osnovni princip poznajemo više od jednog veka.