INTERVJU – Žolt Harfaš: Nuklearne elektrane garantuju sigurnost snabdevanja i stabilnost cena

Žolt Harfaš (Zsolt Hárfás) je inženjer i stručnjak za nuklearnu energetiku, poznat po svojim analizama i tekstovima o energetskoj politici, posebno u kontekstu nuklearnih elektrana.

Njegovi tekstovi se bave temama kao što su energetska sigurnost, održivost i budućnost nuklearne energije u Evropi i svetu. Aktivno učestvuje u javnim raspravama o energetskoj tranziciji i koristi nuklearne energije kao stabilnog i ekološki prihvatljivog izvora energije.

Za donošenje odgovornih odluka o energetskoj politici, apsolutno je neophodno da se realno proceni svaki način proizvodnje električne energije. Ako uporedimo pojedinačne metode proizvodnje, možemo reći da nuklearne elektrane mogu istovremeno da garantuju sigurnost snabdevanja i stabilnost cena dugoročno, zimi i leti, danju i noću, da pomognu u ispunjavanju ciljeva zaštite klime i da obezbede jeftiniju struju i ljudima i industriji, kaže mađarski stručnjak u ekskluzivnom intervjuu za naš magazin.

Možete li da opišete Vašu ulogu u oblikovanju Nacionalne energetske strategije Mađarske i odluke parlamenta o novoj nuklearnoj elektrani Pakš?

– Kao inženjer sam već nekoliko decenija usko vezan za mađarsku nuklearnu industriju. Još 2008. godine za temu mog drugog diplomskog rada sam odabrao ekonomsku i ekološku analizu nove domaće nuklearne elektrane, gde je zaključeno da postoji potreba za izgradnjom novih blokova nuklearne elektrane u Mađarskoj. U 2009. godini, kao stručnjak ministarstva, učestvovao sam u pripremi predloga vlade za načelnu odluku Skupštine u vezi sa novim blokovima elektrane Pakš, koju je Skupština Mađarske usvojila 30. marta 2009. sa podrškom od 95,4 odsto. Nakon toga sam učestvovao u stvaranju Nacionalne energetske strategije, koja je postavila nedvosmisleni pravac za budući razvoj nuklearnih kapaciteta u Mađarskoj.

Kako vidite buduću ulogu nuklearne energije u energetskom miksu Mađarske, s obzirom na sve veće naglašavanje zaštite klime i postizanja ciljeva održivosti?

– Mađarska se već suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu snabdevanja električnom energijom. Potreba za uvozom je ogromna, vršna opterećenja sistema su sve veća, a potražnja za električnom energijom takođe stalno raste zbog e-mobilnosti, širenja sistema toplotnih pumpi kao i zbog reindustrijalizacije zemlje. Dobar primer izazova je 20. januar 2025. godine, kada je dostignut novi istorijski vrhunac opterećenja sistema od 7.663 MW, ali nije iznenađujuće, da je 90 odsto potražnje obezbeđeno od strane nuklearne elektrane Pakš, elektrana na gas, uglja i uvoza, dok su obnovljivi izvori energije koji zavise od vremenskih uslova jedva mogli da proizvode. U ovoj situaciji je u nacionalnom interesu da se zadrži i proširi udeo nuklearnih elektrana koje su pogodne za klimu i sposobne da garantuju stvarnu sigurnost snabdevanja. Dva osnovna stuba predstavljaju projekat izgradnje nuklearne elektrane Pakš II, koji se ostvaruje sa ruskom tehnologijom kao i produženje radnog veka nuklearke Pakš za još 20 godina, ali naravno postoji i potreba za daljim razvojem obnovljivih izvora energije, pre svega solarne.

Koje su ključne prednosti nuklearne energije u poređenju sa drugim obnovljivim izvorima kao što su solarna energija i energija vetra, pogotovo u pogledu pouzdanosti i kapaciteta baznog opterećenja?

– Za donošenje odgovornih odluka o energetskoj politici, apsolutno je neophodno da se realno proceni svaki način proizvodnje električne energije. Ako uporedimo pojedinačne metode proizvodnje, možemo reći da nuklearne elektrane mogu istovremeno da garantuju sigurnost snabdevanja i stabilnost cena dugoročno, zimi i leti, danju i noću, da pomognu u ispunjavanju ciljeva zaštite klime i da obezbede jeftiniju struju i ljudima i industriji. Treba napomenuti, da nuklearna energija ima najmanju potrebu za  površinom i za sirovine.  Nasuprot tome, solarne i vetroelektrane ne mogu da garantuju stvarnu sigurnost snabdevanja, jer njihova proizvodnja zavisi od doba dana, sezone, vremena, pa čak i godine. Sve češće čujemo izraz „mračno zatišje vetra“, što može da znači period od nekoliko dana ili nedelja kada ovi obnovljivi izvori koji zavise od vremenskih uslova jedva mogu da nešto proizvode, umesto toga treba pojačati proizvodnja nuklearnih, gasnih i elektrana na ugalj.

Možete li da objasnite kako nuklearna energija može da doprinese smanjenju emisije CO2 u poređenju sa fosilnim gorivima, i kakvu ulogu može da ima u postizanju neto nultih ciljeva do 2050. godine?

– Ako posmatramo pojedinačne metode proizvodnje električne energije tokom celog njihovog životnog ciklusa, može sereći, da nuklearna energija ima najmanju emisiju ugljen-dioksida, zbog čega je u prednosti u odnosu na solarne elektrane i elektrane na vetar. Zato su odgovorne profesionalne međunarodne organizacije i stručnjaci saglasni da je za postizanje globalnih ciljeva zaštite klime neophodan veliki razvoj nuklearnih elektrana i obnovljivih izvora energije, dok je udeo fosilnih goriva potrebno radikalno smanjiti. Studija Međunarodne agencije za energetiku WEO-2024 takođe ističe, ukoliko želimo da ispunimo neto nulti cilj do 2050. godine, utoliko bi trebao da trenutni globalni kapacitet nuklearne elektrane od približno 380 GW do tog trenutka mogao da dostigne cilj od 1.000 GW, što takođe znači da bi proizvodnja nuklearnih elektrana mogla da dostigne 7.000 TWh! Globalno, nuklearne elektrane sada mogu da spreče oko 2,6 milijardi tona emisija ugljen-dioksida godišnje. U Evropi su nuklearne elektrane prošle godine proizvele električnu energiju koja je najprikladnija za klimu. Kada proradi, nuklearna elektrana Pakš II. će moći da spreči 17 miliona tona emisije ugljen-dioksida godišnje.

Po vašem mišljenju, koji su glavni bezbednosni aspekti i inovacije u nuklearnoj tehnologiji koje doprinose njenoj budućoj održivosti?

– Kao inženjer, uvek naglašavam da je od ključne važnosti za dugoročnu budućnost nuklearne energije i povećanje njene društvene prihvaćenostineprekidno unapređenje nuklearne bezbednosti i upravljanje nagomilanog istrošenog goriva, gde su najvažniji radioaktivni materijali koji nastaju kao i pitanje odlaganja istrošenih radioaktivnih kaseta. Rusija je lider u razvoju nuklearnih tehnologija. S jedne strane, kontinuisano razvija tradicionalne nuklearne elektrane, i na primer, ugrađuje sve novije  aktivne i pasivne bezbednosne sisteme u najnovije modele. U okviru projekta Pakš II. Međunarodna agencija za atomsku energiju ranije je utvrdila da ruski blokovi VVER-1200 generacije 3+, koji se takođe grade u okviru projekta, ispunjavaju najstrože zahteve za nuklearnu bezbednost. S druge strane, Rusija već aktivno radi na zatvaranju ciklusa goriva, što znači da se istrošeni sklopovi nuklearnog goriva ponovo prerađuju i od njih se proizvodi nova vrsta goriva, koja se već́ bezbedno koristi u reaktorima nove generacije na bazi brzih neutrona. Zatvaranjem ciklusa, količina visoko aktivnog otpada biće svedena na fragment, dok će se količina uranijuma koji je globalno dostupan drastičnopovećati.

Koje mere se preduzimaju za rešavanje zabrinutosti javnosti u vezi sa nuklearnom bezbednošću i upravljanjem otpadom u Mađarskoj?

– U Mađarskoj već decenijama postoji veliko društveno prihvatanje nuklearne elektrane Pakš i njenog upravljanja radioaktivnim otpadom, što u osnovi može da se pripiše ekstenzivnoj komunikaciji i otvorenosti. Dobar primer za to je da Nuklearna elektrana Pakš svake godine dočekuje desetine hiljada posetilaca, koji iz prve ruke mogu da steknu uvid u svet nuklearne energije i rad nuklearke. Međutim, važnu ulogu igra i otvorenost firme kojoj je povereno rukovanje radioaktivnim otpadom i odlaganjemistrošenog goriva u Mađarskoj, jer zainteresovani mogu, na primer, da posete Nacionalnu deponiju radioaktivnog otpada.

Kako održavate ravnotežu između dugoročne koristi od nuklearne energije sa potencijalnim rizicima, kao što su nesreće i izazovi odlaganja otpada?

– Bezbednosna kultura je očigledna kao i potreba za disanjem, i važi podjednako za programere, graditelje i operatere objekata. Sa ovim načinom razmišljanja se bude ujutro i odlaze u krevet uveče, stalno imaju na umu ove principe, osećaju odgovornost za svoj rad i zbog toga čine sve da nuklearna energija dugoročno bezbedno služi čovečanstvu. Zato je u toku razvoj nuklearne industrije da bi se smanjila verovatnoća potencijalnih kvarova i udesa. Zbog toga, veliki broj aktivnih i pasivnih (koji ne zahtevaju ljudsku intervenciju) i drugih inovativnih sistema se ugrađuju da bi se maksimizovala bezbednost. Upravljanje nisko- i srednje radioaktivnim otpadom je tehnički rešen problem, sa brojnim deponijama otpada koji su već́ u funkciji širom sveta. U slučaju istrošenih kaseta s gorivom, kao što sam ranije pomenuo, postoje tehnologije koje su već́ u funkciji i u razvoju u Rusiji, da bi se na primer, zatvorio ciklus goriva.

Možete li detaljnije da objasnite međunarodnu saradnju i standarde koji utiču na politiku i praksu upotrebe nuklearne energije Mađarske?

– U Evropskoj uniji, pravo na određivanje energetskog miksa je suverena nadležnost država članica, zato Mađarska ostaje privržena projektu Pakš II, pored izgradnje nuklearne elektrane sa ruskim blokovima tipa VVER-1200, i dalje produženje radnog veka sadašnje nuklearne elektrane Pakš. Naravno, Mađarska u slučaju projekta elektrane Pakš II, uzima u obzir sve nacionalne zakonske propise i međunarodne zahteve nuklearne bezbednosti. Nuklearna industrija je veoma strogo regulisana. Uz sve navedeno, Mađarska aktivno sarađuje i sa međunarodnim stručnim organizacijama (IAEA, WENRA, WANO), jer je bezbedan rad nuklearnih elektrana u našem zajedničkom interesu. Ovde takođe treba dodati da je Evropska unija poslednjih godina sprovela brojne istrage u vezi projekta Pakš II i svi su bili uspešni. U slučaju nuklearne elektrane Pakš II, u toku je saradnja sa nuklearnim elektranama u kojima rade ili se grade isti blokovi tipa VVER-1200. Ovo je izuzetno korisno, jer omogućava Mađarskoj da neprestano stiče iskustvo u izgradnji i funkcionisanju date tehnologije.

 Kakvo je Vaše mišljenje o integraciji nuklearne energije sa obnovljivim izvorima za stvaranje uravnoteženog i održivog energetskog portfelja?

– Apsolutno mi je jasno da postoji samo jedan pravi način da se zajedno postignu globalni ciljevi zaštite klime, sigurnosti snabdevanja i konkurentnosti, a to je zajednički put nuklearne energije i obnovljivih izvora energije. Naravno, izuzetno je važno da se ovo sprovodi kao deo zdravog energetskog miksa koji uzima u obzir fizičke i tehničke realnosti i ograničenja. Ovo je važno da se naglasi, jer zbog nedostatka kapaciteta industrijskog skladištenja energije za popularne solarne i vetroelektrane, one ne mogu da garantuju stvarnu sigurnost snabdevanja, zbog čega je izgradnja, na primer, elektrana na gas neophodna za njihovo regulisanje.

Kako zatvaranje termoelektrana na ugalj u Evropi utiče na strategiju energetske tranzicije Mađarske i kakvu ulogu u tom kontekstu igra nuklearna energija?

– U narednim godinama i decenijama, ogromna količina kapaciteta termoelektrana na ugalj biće ugašena u Evropi zbog zaštite klime i drugih razloga. To znači da će nestati osnovni način proizvodnje električne energije koja može da se proizvede bez obzira na vremenske prilike. Izgubljeni kapaciteti će dodatno pogoršati već́ postojeći nedostatak evropskih kapaciteta, što bi moglo da dovede do sužavanja ili eliminacije mogućnosti uvoza. Kao inženjer, smatram da svaka zemlja – uključujući i Mađarsku – treba da teži tome, da se većina električne energije potrebne za podmirivanje potrošnje u budućnosti proizvodi u domaćim elektranama, jer će to svesti na minimum potrebu za uvozom, koji predstavlja rizik za snabdevanje, pa čak i za nacionalnu bezbednost. Zato jeizgradnja nuklearne elektranePakš II neophodno, kao i dalje produženje radnog veka nuklearne elektranePakš.

Koja su ključna tehnološka dostignuća u nuklearnoj energiji za koja smatrate da najviše obećavaju za poboljšanje bezbednosti i efikasnosti?

– Trenutno postoji mnogo inovativnih dostignuća u oblasti nuklearne energije. To dokazuje kontinuisani razvoj konvencionalnih nuklearnih elektrana, na primer, razvoj goriva otpornih na havarije, blokova brzih neutrona i malih modularnih jedinica i zatvaranje ciklusa nuklearnog goriva, u čemu je ruski „Rosatom“vodeći. Međutim, takođe se bazira na inovativnom razvoju upotreba nuklearnih ledolomaca i tehnologije plutajućih nuklearnih elektrana.

Kako sarađujete sa javnošću i kreatorima politike da biste promovisali informisane diskusije o nuklearnoj energiji i njenoj ulozi u energetskoj budućnosti Mađarske?

– Za mene, kao inženjera, jedini standard su činjenice, zbog čega smatram da je izuzetno važno da što šire informišem društvo o mađarskoj i međunarodnoj energetskoj i nuklearnoj situaciji, izazovima i o pojedinačnom razvoju. Pošto vidim da oni koji se protive nuklearnoj energiji stalno dezinformišu društvo o profesionalnim pitanjima, smatram da je moja dužnost da informišem javnost o stvarnom stanju. Baš zbog toga, kao stručnjak, u okviru ovog posla neprekidno pišem stručne materijale za nacionalne novinske portale i novine. Ispunjavam domaće i međunarodne zahteve za stručnim radom, dajem intervjue i održavam predavanja. Pored toga, vodim i svoju veb stranicu www.atombiztos.org, koja se stalno ažurira sa stručnim materijalima i povezanim stranicama društvenih medija.

Autor: Dejan Katalina