Gradovi u Aziji i SAD najveći zagađivači

Gradovi u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), među kojima je Šangaj na prvom mestu, emituju najviše gasa koji negativno utiče na klimatske promene, novi su podaci dobijeni na osnovu posmatranja i analizom AI.

Učesnici samitu o klimi u Bakuu, u Azerbejdžanu, nastoje da postave nove ciljeve za smanjenje štetnih emisija i da utvrde koliko će bogate zemlje doprineti u sprovođenju tog plana.

Sedam država ili oblasti proizvodi više od milijardu metričkih tona gasa sa efektom staklene bašte. Sve one su u Kini, osim Teksasa, novi su podaci organizacije Climate Trace čiji je jedan od osnivača bivši američki potpredsednik Al Gor, a koji su objavljeni danas na COP29.

Koristeći satelitska i zemaljska posmatranja, kao i veštačku inteligenciju, Climate Trace je prvi put u više od 9.000 urbanih oblasti pokušao da odredi količinu ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida i drugih “tradicionalnih” zagađivača vazduha.

Ukupno zagađenje Zemlje ugljen-dioksidom i metanom poraslo je za 0,7 odsto na 61,2 milijarde metričkih tona, a kratkotrajni, ali izuzetno moćni metan beleži porast od 0,2 odsto.

Šangaj sa 256 miliona metričkih tona gasa sa efektom staklene bašte po podacima Climate Trace premašuje sve gradove, ali i zemlje poput Kolumbije ili Norveške.

U Tokiju se beleži 250 miliona metričkih tona štetnih gasova, u Njujorku 160 miliona metričkih tona, u Hjustonu 150 miliona metričkih tona, a u Seulu 142 miliona metričkih tona.

Kina, Indija, Iran, Indonezija i Rusija imale su najveće povećanje emisija štetnih gasova od 2022. do 2023. godine, dok je najveće smanjenje u zagađenju bilo u Venecueli, Japanu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD.

Pri prikupljanju podataka su uzeti u obzir tradicionalni zagađivači i hemikalije povezane sa prljavim vazduhom. Sagorevanje fosilnih goriva stvara obe vrste zagađenja, rekao je Gore, ističući da ono „predstavlja najveću pretnju po zdravlje sa kojom se čovečanstvo suočava“.

Bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun, bivša šefica UN za klimu Kristina Figeres i vodeći klimatski naučnici objavili su danas pismo u kojem pozivaju na „hitnu reviziju“ pregovora o klimi.

Izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu Inger Andresen rekla je da razume veliki deo frustracije u pismu u kojem se poziva na reformu pregovaračkog procesa, ali je rekla da su ti napori idu u korak sa stalnim zalaganjima generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

Prednost procesa pregovora UN o klimi jeste da je to jedino mesto gde male ostrvske zemlje, koje trpe velike posledice klimatskih promena, imaju ravnopravno mesto za stolom, rekla je Andresen za AP, ali je dodala da proces ima svoja ograničenja jer „pravila igre postavljaju države članice“.

Prema podacima aktivista iz organizacije Kick Big Polluters Out na zvaničnoj listi samita je najmanje 1.770 lobista za fosilna goriva.

Gor je kritikovao to što se samit održava u Azerbejdžanu, mestu prvih naftnih bušotina na svetu, naročito nakon prethodnog samita o klimi koji je bio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

“Žalosno je što su industrija fosilnih goriva i petrodržave do ‘nezdrave’ mere preuzele kontrolu nad procesom COP”, rekao je Gor.