Gradnja kuća na Tari mora biti po “eko” principima, a evo šta to znači

Planina Tara je prepuna prirodnih lepota i ima mnogo netaknutih delova, ali to nije slučajno. Iako se mislilo da će, po gradnji, postati “drugi Zlatibor”, to se nije desilo – i po svoj prilici – ni neće.

Naime, na ovoj srpskoj planini važe specijalna pravila vezana za gradnju nekretnina, kako se ne bi narušio njen ekosistem, a jedna od novina je da se na objektima ne dozvoljava potpuno malterisanje fasade.

Drugim rečima, malterisani deo može biti samo 50 odsto ukupne površine, dok ostatak mora biti drvo ili kamen. Reč je o Zakonu o ozakonjenju, donetom pre nekih pet godina, u trenutku kada je procenjeno da u Srbiji ima više od milion i po nelegalno izgrađenih objekata.

Osnov svega je, svakako, urbanizam i njegovo poštovanje. Obaveza investitora je da radi po urbanističkom planu, te da vodi računa o tzv. ruži vetrova, provetravanju, uticaju na klimatske promene, kao i o termoizolaciji, opasnosti od požara itd.

Dobar primer za poštovanje eko standarda u svetu nalazimo u Austriji. Tamo, recimo, neće videti planinske kuće sa nekoliko spratova; one su prizemne, u podnožju planine.

Od svih naših planina, Tara je, na sreću, još uvek najmanje “urbanizovana”, ona je simbol netaknute prirode. Ipak, činjenica je da i tamo ima primera ilegalne i neadekvatne gradnje, koja treba da se spreči.

Više od 10 godina unazad, za Taru su izrađeni Planovi generalne regulacije, koji definišu gde je dozvoljena gradnja, a ustanovljena su i pravila i načini gradnje objekata, tako da ova planina zaista ostane planina, a ne urbano mesto puno “betona”.

Dakle, gradnja treba da bude u skladu sa klimatskim uslovima i tradicijom ovog područja, te je, recimo, za vikendice obavezna primena kamena, drveta, zatim kosog krova i pokrivača od šindre, crepa ili imitacije šindre, tako da se očuva ambijentalna vrednost mesta.