Evropi preti klimatski preokret: Zime bi mogle da postanu brutalne, države se već pripremaju

Sistem okeanskih struja koji prenosi ogromne količine toplote kroz Atlantik i snažno utiče na evropsku klimu slabi, a mogućnost njegovog ozbiljnog poremećaja više se ne posmatra samo kao daleki teorijski scenario.

Reč je o Atlantskoj meridionalnoj preokretnoj cirkulaciji – AMOC, ogromnom sistemu struja koji toplu vodu iz tropskih oblasti prenosi prema severnom Atlantiku. Njegovo značajno slabljenje ili eventualni kolaps mogli bi dramatično da promene klimu Evrope.

Jedan od razloga za zabrinutost jeste velika količina slatke vode koja zbog topljenja grenlandskog ledenog pokrivača i obilnijih padavina dospeva u severni Atlantik. Voda postaje toplija i manje slana, što može da oteža njeno poniranje u dubinu – jedan od procesa važnih za održavanje cirkulacije.

Međuvladin panel o klimatskim promenama procenjuje da bi snaga AMOC-a do kraja ovog veka mogla da oslabi između 24 i 39 odsto. Pojedina novija istraživanja upozoravaju i na mogućnost dostizanja kritične tačke znatno ranije, iako oko vremena i verovatnoće potpunog kolapsa i dalje postoji velika naučna neizvesnost.

Posledice najtežeg scenarija bile bi dalekosežne. Evropa bi mogla da dobije znatno hladnije i ekstremnije zime, snažnije oluje i drugačiji raspored padavina. Modeli koje navodi izvor pokazuju da bi u pojedinim scenarijima zimske temperature u Holandiji mogle da padaju do minus 20, a u Skandinaviji čak do minus 40 stepeni. Arktički morski led mogao bi da se širi znatno dalje prema jugu.

Paradoksalno, to ne bi značilo jednostavan povratak hladnijoj klimi. Leta bi i dalje mogla da budu ekstremno topla, dok bi smanjenje padavina donosilo ozbiljne suše. Poremećaj AMOC-a mogao bi da utiče i na monsune i padavine u drugim delovima sveta, kao i na nivo mora duž pojedinih atlantskih obala.

Zbog toga neke evropske države već počinju da tretiraju ovaj scenario kao pitanje dugoročnog planiranja. Island ga je proglasio rizikom za nacionalnu bezbednost, Holandija analizira posledice po zaštitu svoje obale, dok Finska razmatra moguće udare na transport, energetiku i druge ključne sisteme.

U istraživanje se ulaže sve više novca. Britanska vlada izdvojila je 81 milion funti za istraživački program, dok je Evropska komisija najavila 220 miliona evra za unapređenje posmatranja okeana. Cilj je da naučnici što ranije prepoznaju eventualno približavanje kritičnoj tački.

Najvažnija poruka stručnjaka ipak ostaje ista: scenario kolapsa AMOC-a nije unapred određena budućnost Evrope. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ostaje ključni način da se rizik od najtežih posledica smanji.