Cena čistih tehnologija: Kako minerali oblikuju budućnost energetike?

U doba energetske tranzicije, čiste tehnologije postaju ključne za smanjenje emisija i poboljšanje zdravlja planete.

No, paradoksalno, proizvodnja ovih tehnologija zahteva obilje kritičnih minerala poput bakra, litijuma, nikla, kobalta i elemenata retke zemlje.

Podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA) otkrivaju da su čiste tehnologije, poput solarnih i vetroelektrana te električnih vozila, zavisnije od ovih resursa nego tehnologije bazirane na fosilnim gorivima.

Električni automobili, na primer, zahtevaju čak šest puta više mineralnih sirovina od konvencionalnih vozila, dok vetroelektrane na moru zahtevaju i do 13 puta više resursa od gasne elektrane iste veličine.

Proizvodnja baterija, ključnih za električna vozila, zahteva litijum, nikl, kobalt i grafit, dok su elementi retkih zemalja neophodni za vetroturbine.

Brz razvoj ovih tehnologija stvara zabrinutost zbog sigurnosti snabdevanja kritičnim mineralima.

Od 2017. do 2022., sektor energije utrostručio je potražnju za litijumom, dok su kobalt i nikl doživeli porast od 70%, odnosno 40%, prema IEA.

Predviđa se da će potražnja za ovim mineralima do 2030. više nego udvostručiti.

U pogledu investicija, litijum je zabeležio najveći rast od 50%, pratili su ga bakar i nikl.

Osiguravanje sigurnog snabdevanja zahteva strategije, a reciklaža i ponovna upotreba minerala su ključne.

Važno je napomenuti da rudarenje donosi društvene rizike poput kršenja ljudskih prava i korupcije, ali i ekološke rizike, uz stvaranje emisija CO2, uništavanje prirodnih staništa i gubitak biodiverziteta.

U svetlu ovih izazova, razvoj održivih praksi poput reciklaže postaje imperativ za dugoročnu održivost čistih tehnologija.