Britanski meteorološki zavod upozorava: „Talas zagrevanja“ nastavlja se i u 2026. godini

Naučnici upozoravaju na sve teže posledice rastućeg zagrevanja i na smanjenu sposobnost ljudi i prirode da se prilagode promenama, pri čemu svaki delić stepena pravi razliku u izbegavanju najgorih posledica klimatskih promena.

Sledeća godina će verovatno biti četvrta godina zaredom u kojoj su globalne temperature 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog perioda, saopštio je Britanski meteorološki zavod (Met ofis).

U godišnjoj prognozi prosečnih globalnih temperatura, Met ofis je naveo da će 2026. godina biti oko 1,46 stepeni iznad početne vrednosti iz perioda 1850–1900, jer se nastavlja „talas“ zagrevanja.

To je ispod 1,55 stepeni zabeleženih u najtoplijoj godini do sada, 2024, ali bi moglo da svrsta 2026. među četiri najtoplije godine otkako postoje merenja, kao i da bude četvrta uzastopna godina u kojoj se premašuje prag od 1,4 stepena. Prošla godina, 2024, bila je prva koja je premašila prag od 1,5 stepeni Celzijusa, koji su se države obavezale da pokušaju da ne pređu u okviru Pariskog sporazuma, kako bi se izbegle njegove najopasnije posledice. Moguće je da se sličan scenario ponovi i 2026. godine.

Profesor Adam Skejf, koji predvodi tim zadužen za prognoze Britanskog meteorološkog zavoda, rekao je:
„Poslednje tri godine su najverovatnije sve prešle granicu od 1,4 stepena, i očekujemo da će 2026. biti četvrta godina u kojoj će se to dogoditi.“

Nik Danston iz Met ofisa izjavio je da je u 2024. godini „zabeleženo prvo privremeno premašivanje praga od 1,5 stepeni Celzijusa, a naša prognoza za 2026. sugeriše da je to ponovo moguće“.

„Ovo naglašava koliko se brzo približavamo cilju Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa“, dodao je on.

U Pariskom klimatskom sporazumu postignutom 2015. godine, zemlje su se obavezale da obuzdaju globalno zagrevanje znatno ispod 2 stepena u odnosu na predindustrijski period i da ulože dodatne napore kako bi porast zadržale na 1,5 stepeni, u pokušaju da izbegnu najgore posledice kao što su porast nivoa mora, suše, poplave, toplotni talasi i ekstremne oluje izazvane klimatskim promenama. Naučnici upozoravaju da sa daljim zagrevanjem opada sposobnost ljudi i prirodnih sistema da se prilagode, te da svaki deo stepena ima značaj.

Međutim, Ujedinjene nacije upozoravaju da je svet i dalje na putanji zagrevanja od oko 2,8 stepeni Celzijusa prema sadašnjim politikama, ili oko 2,3 do 2,5 stepeni ukoliko se sprovedu sva obećanja država.

Ranije ove godine, Svetska meteorološka organizacija procenila je da su trenutni nivoi globalnog zagrevanja, kada se izuzmu godišnje temperaturne oscilacije, oko 1,37 stepeni Celzijusa iznad proseka za period 1850–1900.