Kako biljke i mikroorganizmi mogu očistiti nered koji pravimo?
Bioremedijacija je impresivan koncept koji se sve više istražuje u cilju zaštite životne sredine i obnove prirode.
Ovaj proces koristi biljke, bakterije i gljive kako bi očistio zagađeni vazduh, zemlju i vodu.
Naša ljudska aktivnost često ostavlja ozbiljne posledice na okolinu, ali bioremedijacija nudi mogućnost da se očiste i obnove oštećeni ekosistemi.
Jedan od fascinantnih primera bioremedijacije je upotreba mikroalgi za hvatanje ugljenika u okviru Algoland projekta.
Ovaj biološki proces fotosinteze koristi se na nivou fabrike kako bi se uhvatio CO2 i istovremeno proizveli obnovljivi bio-gorivi, hrana, i drugi proizvodi.
U Velikoj Britaniji, na Drax elektrani, istražuje se kako pretvoriti CO2 u hranu za ribe.
Takođe, alge i alge se proučavaju zbog njihovog potencijala za sekvenciranje ugljenika u biorefineriji.
Bioremedijacija uključuje i upotrebu mikroorganizama za uklanjanje drugih zagađivača iz atmosfere.
Umesto hemijskog čišćenja, biofiltracija se sve više primenjuje u fabrikama kako bi se eliminisali hlapljivi organski spojevi iz industrijskih emisija.
Mikroorganizmi u kulturi razgrađuju zagađivače u bezopasne supstance poput CO2 i vode.
Enzimi se takođe koriste u industrijskim procesima kako bi se smanjila količina štetnih zagađivača u okviru fabričkog sistema.
Osim toga, otkriveni su enzimi koji mogu da razgrade plastiku, pružajući nadu za rešavanje problema plastičnog otpada.
U urbanim sredinama, biljke igraju ključnu ulogu u čišćenju vazduha. Mahovine su pokazale efikasnost u merenju atmosferskog zagađenja, a neke vrste mahovina bolje apsorbuju teške metale od drveća.
“Gradsko drvo,” inovativni filter sa mahovinom, ekvivalentno je 275 stabala u apsorbovanju ugljenika i čišćenju vazduha od drugih štetnih supstanci.
Bioremedijacija se takođe primenjuje u čišćenju zagađene vode putem bioreaktora i u dekontaminaciji zemljišta i podzemnih voda pomoću bakterija i gljiva.
Biljke, poput trske, koriste se u konstruisanim močvarnim sistemima za čišćenje vode.
Posebno zanimljiva je upotreba gljiva u obnovi ekosistema i bioremedijaciji, poznata kao mikoremedijacija.
Ove gljive mogu da doprinesu razgradnji i uklanjanju različitih vrsta otpada.
Hiperakumulatorne biljke takođe imaju ulogu u fitoremedijaciji, ekstraktujući teške metale i druge zagađivače iz zemljišta.
Bioremedijacija je prirodni odgovor na ekološke izazove koje smo stvorili svojim aktivnostima.
Iako postoji još mnogo posla, ova biološka rešenja pružaju nadu da možemo očistiti okolinu i obnoviti prirodu.
Važno je da istovremeno radimo na sprečavanju daljeg oštećenja i zagađenja prirode kako bismo osigurali održivu budućnost.