Približavamo se tački preokreta i svet će se zauvek promeniti: Na ovom mestu počinje katastrofa

Prema novom izveštaju koji je sastavilo 160 naučnika iz celog sveta, Zemlja je ušla u opasno razdoblje klimatskih promena i već je dostigla prvu od nekoliko mogućih prekretnica – masovno izumiranje koralnih grebena. U ovoj „novoj stvarnosti“, prirodni sistemi mogli bi kolabirati pod pritiskom globalnog zagrevanja.

Sve veći broj ekstremnih vremenskih pojava – toplotni talasi, poplave, suše i požari – već pokazuje kako klimatske promene menjaju život na Zemlji. Međutim, naučnici upozoravaju da bi najgore tek moglo uslediti ako se destabilizuju ključni ekosistemi poput Amazonske prašume i polarnih ledenih ploča, što bi izazvalo lančane posledice širom planete.

„Brzo se približavamo višestrukim tačkama preokreta u Zemljinom sistemu koje bi mogle transformisati naš svet, s razornim posledicama za ljude i prirodu“, objašnjava profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru, jedan od glavnih autora izveštaja, za CNN.

Prvi znak da je granica već pređena dolazi iz okeana. Toplovodni korali, navodi se u izveštaju, suočeni su sa najtežim periodom u istoriji merenja. Od 2023. godine, više od 80% svetskih koralnih grebena pogođeno je masovnim izbeljivanjem, jer oceani beleže rekordne temperature. Nekada bujni podvodni ekosistemi pretvaraju se u bele, gotovo beživotne predele obrasle algama.

„Sada smo gurnuli koralne grebene preko granice njihove izdržljivosti“, upozorio je Majk Baret, glavni naučni savetnik Svetske fondacije za zaštitu prirode (WWF) u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dodao je da će, ako se globalno zagrevanje ne zaustavi, „opsežni grebeni kakve poznajemo biti izgubljeni“.

Nestanak koralnih grebena ne bi bio samo ekološka tragedija, već i udar na ekonomiju i bezbednost ljudi. Ti složeni morski sistemi obezbeđuju stanište hiljadama vrsta, doprinose prehrambenoj sigurnosti miliona ljudi, smanjuju snagu oluja i svake godine stvaraju ekonomske koristi vredne bilione dolara.

Naučnici upozoravaju da bi sledeća tačka preokreta mogla biti kolaps severnoatlantske meridijanske obrćuće struje (Atlantic Meridional Overturning Circulation – AMOC) – sistema okeanskih struja koji reguliše klimu na severnoj hemisferi.

Njeno urušavanje izazvalo bi ekstremne klimatske promene: zahlađenje u Evropi, porast nivoa mora, poremećaje monsuna i toplotne ekstreme u drugim delovima sveta. „Sada postoji rizik da bi se kolaps mogao dogoditi tokom života ljudi koji danas žive na Zemlji“, rekao je Baret.

Autori izveštaja upozoravaju da svet nije spreman za ovako nagle promene i traže hitno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje kapaciteta za uklanjanje ugljenika iz atmosfere.

Iako će svet gotovo sigurno premašiti granicu od 1,5°C globalnog zagrevanja, cilj je da se ograniči dalji porast i da se temperature što pre počnu snižavati.

„Ova sumorna situacija mora biti poziv na buđenje – ako sada ne delujemo odlučno, izgubićemo Amazonsku prašumu, ledene ploče i ključne okeanske struje. U tom scenariju sledi nam istinska katastrofa za celo čovečanstvo“, zaključuje Baret.