Evropa je postigla mnogo u smanjenju štetnih emisija, ali stanje nije dobro

Postignut je značajan napredak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i zagađenja vazduha, ali ukupno stanje evropske životne sredine nije dobro, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) prilikom predstavljanja najnovijeg izveštaja o ovoj temi.

Ova procena je objavljena nakon što države članice Evropske unije na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija prošle nedelje nisu uspele da predstave formalni plan za dalje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2035. godine, zbog neslaganja među 27 zemalja članica.

EU se takođe još nije usaglasila oko ambicioznog predloga Evropske komisije da se emisije do 2040. smanje za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU pale su za 37 odsto od 1990. godine, znatno više nego u drugim velikim zagađivačima poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država, zahvaljujući manjoj upotrebi fosilnih goriva i udvostručavanju upotrebe obnovljivih izvora energije od 2005. godine.

Ipak, zemlje članice moraju da pojačaju sprovođenje politika i dugoročnih mera za održivost koje su već dogovorene u okviru Evropskog zelenog plana, usvojenog tokom prethodnog mandata Evropske komisije, saopštila je EEA.

Prirodne površine u Evropi i dalje su suočene sa degradacijom, prekomernim iskorišćavanjem i gubitkom biodiverziteta, navodi EEA, koja je za svoj izveštaj prikupila podatke iz 38 zemalja širom kontinenta.

Sve oskudniji resurs postaje voda, dok se prekomerno iskorišćavaju i zemljišne površine. Oko 81 odsto zaštićenih staništa je u lošem ili vrlo lošem stanju, 60 do 70 odsto zemljišta je degradirano, a 62 odsto vodenih površina nije u povoljnom ekološkom stanju, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene dodatno pogoršavaju nestašicu vode, ali EEA poručuje da se boljim upravljanjem, tehnološkim inovacijama, ponovnim korišćenjem vode i podizanjem svesti javnosti može uštedeti i do 40 odsto vode u poljoprivredi, vodosnabdevanju i energetici.

Uticaji klimatskih promena predstavljaju sve veći izazov. Mnogi efekti su neizravni – uzrokuju štetu infrastrukturi i ekosistemima ili dovode do povećanja cena.

Većina zgrada u Evropi nije projektovana da bude otporna na ekstremne vrućine, a 19 odsto Evropljana nije u mogućnosti da održi prijatnu temperaturu u svojim domovima. Učestalost toplotnih talasa raste, ali samo 21 od 38 zemalja članica EEA ima zdravstvene akcione planove za takve slučajeve, upozorava agencija.

Ekstremni vremenski i klimatski događaji – toplotni talasi, poplave, klizišta i šumski požari – doveli su do više od 240.000 smrtnih slučajeva između 1980. i 2023. u 27 zemalja EU. Ekonomski troškovi u takvim situacijama sve su veći: prosečni godišnji gubici bili su 2,5 puta veći između 2020. i 2023. nego u periodu od 2010. do 2019. godine.

Primera radi, sanacija poplava u Sloveniji 2023. iznosila je čak 16 odsto BDP-a te zemlje.

Zbog svega toga, EEA poziva Evropu da prilagodi svoje društvo i privredu novim uslovima.

„Opstanak ljudi zavisi od visokokvalitetne prirode, posebno kada je reč o prilagođavanju klimatskim promenama“, izjavila je Ketrin Gancleben (Catherine Ganzleben), šefica odeljenja za održive i pravedne tranzicije u EEA.

Smanjenje zagađenja smanjuje broj smrtnih slučajeva i bolesti, kao i njihove posledice. Kada je reč o zagađenju vazduha, broj smrtnih slučajeva povezanih sa izloženošću finim česticama smanjen je za 45 odsto između 2005. i 2022. godine.

„Održivost nije izbor, već pitanje vremena kada ćemo delovati. Hoćemo li to učiniti sada, kratkoročno, ili ćemo odlagati – u kom slučaju će biti teže, a troškovi nečinjenja mnogo veći?“, zaključila je Gancleben.