DRUŠTVO I ŽIVOTNA SREDINA PATE: Klimatske promene utrostručuju šanse od ekstremnih šumskih požara

Šumski požari širom sveta tokom 2023. godine dostigli su nezapamćene razmere, sa velikim posledicama po životnu sredinu i ljude.

Širom sveta je prošle godine tokom sezone požara izgorelo oko 3,9 miliona kvadratnih kilometara zemljišta.

Neviđeni šumski požari u Kanadi i delovima Amazonije prošle godine su, kako pokazuje novo istraživanje, najmanje tri puta bili verovatniji zbog klimatskih promena.

Šumski požari u Grčkoj, gde se trenutno vatra širi oko Atine su zbog klimatskih promena bili dvostruko verovatniji, piše Srbija Danas.

Izveštaj “Stanje šumskih požara” – koji su objavili Univerzitet Istočne Anglije (UEA), Britanski centar za ekologiju i hidrologiju (UKCEH), Meteorološka služba i Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) – prvi je godišnji pregled ekstremnih požara.

Izveštaj se bavi požarima koji su se dogodili između marta 2023. i februara 2024. godine, uzrocima tih požara i mogućnošću njihove predikcije. Istraživači su takođe analizirali koliko klimatske promene mogu povećati rizik od sličnih događaja u budućnosti.

Otkriveno je da bi, da je prošla godina u afričkim savanama bila manje mirna, emisije iz požara širom sveta bile najveće u bilo kojoj sezoni od 2003. godine.

2023. godina obeležena je neviđenim šumskim požarima širom sveta. Požari u Kanadi doveli su do više od 230.000 evakuacija i gubitka osam života među vatrogascima. Južna Amerika je takođe zabeležila neobično visok broj požara tokom sezone 2023-24, posebno u severnim delovima kontinenta. Požari u brazilskoj Amazoniji, Boliviji, Peruu i Venecueli doveli su do toga da region Amazonije doživi neku od najlošijih kvaliteta vazduha na planeti.

Šumski požari u Čileu, Havajima i Grčkoj takođe su se brzo širili i intenzivno gorili. U Čileu je poginulo 131 osoba, na Havajima 100, a u Grčkoj 19.

– Prošle godine, videli smo kako šumski požari ubijaju ljude, uništavaju imanja i infrastrukturu, uzrokuju masovne evakuacije, prete životima i oštećuju vitalne ekosisteme – kaže glavni autor ovogodišnje analize, dr Metju Džons, istraživač na Tindal centru za istraživanje klimatskih promena na Univerzitetu Istočne Anglije.

– Šumski požari postaju sve učestaliji i intenzivniji kako se klima zagreva, a društvo i životna sredina pate zbog tih posledica. – kaže dr Metju Džons.

On dodaje da je u Kanadi zabeležena emisija ugljen – dioksida iz požara koja je jednaka emisijama za celu deceniju – više od 2 milijarde tona CO2. Ove emisije dodatno povećavaju koncentraciju CO2 u atmosferi, pogoršavajući globalno zagrevanje.

Kako klimatske promene povećavaju verovatnoću šumskih požara?

Pored katalogizovanja uticaja prošlogodišnjih požara, izveštaj se takođe fokusira na uzroke ekstremnih požara u tri regije: Kanadi, zapadnoj Amazoniji i Grčkoj.

U sve tri lokacije, otkriveno je da se vreme pogodno za požare – karakterisano vrućim i suvim uslovima koji povećavaju verovatnoću izbijanja požara – značajno promenilo zbog klimatskih promena.

Ekstremni vremenski uslovi pogodnih za požare u 2023. godini učinili su požare u Kanadi tri puta verovatnijim, a u Grčkoj dvostruko verovatnijim. U Amazoniji, vruće i suve vreme učinilo je požare 20 puta verovatnijim.

U Kanadi i Grčkoj, kombinacija teškog vremenskog uslova pogodnog za požare i velike količine suve vegetacije doprinela je značajnom povećanju broja i obima požara prošle godine.

istraživači su takođe koristili najsavremenije alatke za atribuciju kako bi utvrdili kako su klimatske promene promenile površinu pogođenu požarima u poređenju sa time kako bi to izgledalo u svetu bez klimatskih promena.

– Virtuelno je izvesno da su požari tokom 2023. godine u Kanadi i Amazoniji bili veći zbog klimatskih promena – kaže dr Šantel Burton, viša klimatska naučnica u Meteorološkoj službi.

– Već sada vidimo uticaj klimatskih promena na vremenske obrasce širom sveta, što ometa normalne režime požara u mnogim regionima. Važno je da istraživanja požara istraže kako klimatske promene utiču na požare, što daje uvid u to kako bi se oni mogli dalje menjati u budućnosti. – navela je ona.

Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moglo bi pomoći u ograničavanju šumskih požara.

Učestalost i intenzitet ekstremnih šumskih požara povećaće se do kraja ovog veka, posebno ako emisije gasova sa efektom staklene bašte ostanu visoke, kažu autori izveštaja.

– Dokle god emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave da rastu, rizik od ekstremnih šumskih požara će se povećavati – objašnjava dr Daglas Keli, viši naučnik za požare u UKCEH.