NOVI ZASTRAŠUJUĆ FENOMEN, VATRENI TORNADO: Uticaj klimatskih promena na razorne vremenske prilike

Razorni požar Park Fire koji hara Kalifornijom čini se da je izazvao barem jedan vatreni tornado, poznat i kao vatreni vrtlog, ili vatrena pijavica. Šta je zapravo vatreni tornado – i, da li je strašan koliko zvuči?

Poznato je da šumski požari mogu izazvati čitave vatrene vremenske sisteme, uključujući pirokumulonimbus oblake – koje je NASA nazvala “zmajem koji izdiše vatru” zbog munja koje ispaljuju ka Zemlji, podstičući dalje požare, a ponekad čak i vatrene tornade, piše Srbija Danas.

Vatreno vreme je doprinelo obimu nekoliko istorijskih požara, uključujući požare poznate kao Crna subota 2009. godine koji su spalili više od milion hektara širom Australije, kao i požare duž zapadne obale Sjedinjenih Država 2020. godine.

Evo šta uzrokuje vatrene oluje – i zašto postaju sve češće u svetu koji se zagreva.

Kako nastaju vatrene oluje

Vatrene oluje se formiraju kroz proces konvekcije u kojem se toplota podiže kroz vazduh. Kada stub vlažnog vazduha iznad požara postane izuzetno vreo, on se naglo podiže u atmosferu gde se hladi i kondenzuje u kapljice, stvarajući vatrene oblake poznate kao pirokumulus oblaci.

Za razliku od belih paperjastih kumulus oblaka koji se takođe stvaraju putem konvekcije, vatreni oblaci su sivkasti ili smeđi zbog pepela, dima i čestica koje se povlače u uzlazni strujni tok. Vrhovi ovih oblaka mogu dostići skoro deset kilometara visine.

Kako se požar širi, uzlazna struja nosi dim i čestice sve više u niže slojeve stratosfere, formirajući još veće pirokumulonimbus oblake.

Iako izgledaju slično običnim olujnim oblacima, ovi oblaci – poznati i kao pyroCbs – daleko su razorniji. Oni ostaju povezani sa požarom koji ih je stvorio, izbacujući užarene iskrice i munje koje nastavljaju da hrane vatru. Ovi oblaci takođe obično proizvode munje sa pozitivnim nabojem, a ne negativnim, što produžava trajanje oluje, i retko stvaraju kišu koja bi pomogla u gašenju požara.

Pirokumulonimbus oblaci ponekad izazivaju i vatrene tornade koji nastaju kada uzlazna struja uvija i rasteže vazduh koji se velikom brzinom uvlači u nebo. Ovi vatreni vrtlozi obično traju samo nekoliko minuta i dostižu visinu od najviše 45 metara, ali sa brzinom vetra do 225 kilometara na sat, mogu ozbiljno oštetiti sve što im se nađe na putu.

Razorne vatrene oluje u novijoj istoriji

Vatreno vreme pomoglo je u podsticanju nekih od najrazornijih požara u novijoj istoriji. U 2009. godini, požari poznati kao Crna subota u australijskoj državi Viktorija izazvali su stvaranje klastera pyroCb oblaka koji su dostigli visinu od više od 14 kilometara i zapalili nove požare koji su doprineli širenju požara na više od milion hektara zemlje. Požari Crne subote odneli su 173 života, što je najveći broj žrtava požara u Australiji od njene kolonizacije 1788. godine.

Godine 2017, još veći šumski požar u šumama Britanske Kolumbije izazvao je gotovo istovremeno pet vatrenih oluja. One su izbacile dim do 22 kilometra u stratosferu, dok je crni ugljenik u dimu apsorbovao sunčevu energiju i zagrevao oblak, čineći da se on podiže brže i dalje. Više studija pokazalo je da su ovi oblaci bili uporedivi s onima tokom umerenih vulkanskih erupcija i da su ostali u atmosferi gotovo devet meseci.

U SAD, Kalifornija je takođe doživela nekoliko intenzivnih pirokumulonimbus događaja. Tokom požara u blizini Redinga, u julu 2018. godine, vatreni tornado, koji je dostigao brzinu do 230 kilometara na sat, bio je odgovoran za četiri od osam smrti povezanih sa požarom.

U avgustu 2020. godine, tokom rekordne požarne sezone preplavljene vatrenim olujama, prijavljeno je nekoliko mogućih vatrenih tornada u severnoj Kaliforniji

Da li smo svedoci sve češće pojave vatrenih tornada?

Kako klimatske promene uzrokuju sve veće i intenzivnije šumske požare, naučnici veruju da će planeta doživeti porast vatrenih oluja. Godine 2019., Australija je zabeležila isti broj oluja izazvanih požarima kao u prethodnih 20 godina.

7. septembra 2020. godine, dim iz pirokumulus oblaka blizu Fresna u Kaliforniji dosegao je visinu od 16 kilometara u stratosferi, što je rekord za požar u Severnoj Americi i verovatno je oslobodilo značajnu količinu ugljen-dioksida.

Naučnici veruju da su ove vatrene oluje odgovorne za “ogromnu količinu” zagađivača u gornjim slojevima atmosfere. Međutim, još uvek je mnogo nepoznanica o tome kako vatrene oluje mogu doprineti klimatskim promenama, uključujući da li njihove oblake oštećuju ozonski sloj koji štiti Zemlju od ultraljubičastog zračenja i da li mogu imati privremeni rashlađujući efekat na planetu blokiranjem sunčeve svetlosti – pojava viđena tokom vulkanskih erupcija. Odgovar na ova pitanja biće ključan za razumevanje pravih posledica vatrenih oluja u svetu koji se zagreva.