Da li su šporeti na gas dobro rešenje?
Da li promena načina kuvanja može pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja?
Ako ste razmišljali o ovom pitanju i slučajno ili namerno živite u bogatoj zemlji, verovatno ste razmišljali da li da zamenite svoj gasni šporet električnim ili indukcionim pločama. Ali za skoro trećinu svetske populacije, čak bi i šporet na gas bio veliki korak napred u odnosu na predindustrijske metode kuvanja koje se još uvek široko koriste širom Afrike, Azije i Latinske Amerike. Oko 2,3 milijarde ljudi redovno kuva svoje obroke na otvorenoj vatri ili na improvizovanim pećima koristeći goriva poput drveta, životinjskog izmeta, uglja i uglja – metode koje stvaraju smrtonosno lokalno zagađenje vazduha i mnogo su više ugljen-dioksidne nego električne i gasne peći u kojima „uživaju“ relativno bogati ljudi sveta.
2 MILJARDE DOLARA ZA PODRŠKU ČISTOM KUVANJU
Nedostatak pristupa ovim „čistim tehnologijama kuvanja“ odgovoran je za 3,7 miliona prevremenih smrti godišnje, usled štete od udisanja dima sa vatri za kuvanje (koji se često akumulira u zatvorenom prostoru), prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA). Srećom, ukupan broj ljudi bez pristupa „čistom kuvanju“ opada, uglavnom zahvaljujući napretku u Aziji i Latinskoj Americi. Ali u Africi, taj broj ide u suprotnom pravcu, jer kampanje za čisto kuvanje nisu bile u stanju da prate ogroman rast populacije u podsaharskoj Africi. U nastojanju da se to reši, predstavnici 55 nacija okupili su se u Parizu na Samitu o čistom kuvanju u Africi, organizovanom od strane IEA. Glavna objava konferencije bila je obaveza od 2,2 milijarde dolara od strane vlada i privatnog sektora za povećanje pristupa čistom kuvanju u Africi.
Iako su razlike u kuvanju prepoznate decenijama kao zdravstvena kriza i pokretač rodne nejednakosti u najsiromašnijim regionima sveta – s obzirom na to da su žene obično odgovorne za kuvanje u ovim domaćinstvima i stoga su najviše izložene zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru – klimatska kriza je ovom pitanju dala dodatnu hitnost poslednjih godina. Darbi Džek, profesor nauka o životnoj sredini na Univerzitetu Kolumbija, prisustvovao je prošlonedeljnom samitu i rekao za medije da je „bilo dosta fokusa na čisto kuvanje kao lako rešenje za klimu“, za razliku od dugotrajnog okvira kao prvenstveno javne zdravstvene krize.
VELIKA KORIST OD NOVOG PRISTUPA
Šporeti i peći koje stvaraju dim odgovorne su za oko 2 procenta globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte – otprilike jednako kao i doprinos avio-saobraćaja. Ali pored toga što je lakši problem za rešavanje od notorno teškog za dekarbonizaciju sektora avijacije, univerzalni pristup čistom kuvanju doneo bi niz pratećih zdravstvenih i socijalnih koristi, i pomogao očuvanju ekosistema i biodiverziteta ugroženih neodrživim metodama seče drveta.
Na samitu je niz potpisnika, uključujući zemlje, organizacije civilnog društva i korporacije, podržao deklaraciju u kojoj se 2024. godina proglašava ključnom godinom za čisto kuvanje. Ali u deklaraciji je upadljivo izostavljena bilo kakva pomena onoga što Džek opisuje kao „perenijalnu debatu“ među zagovornicima čistog kuvanja: pitanje kakvi šporeti i peći se računaju kao odgovarajuće poboljšanje u odnosu na predindustrijske metode i, posebno, uloga tečnog naftnog gasa (LPG) u rešavanju krize.
„Da li je pametno, etično, dobro za Zemlju promovisati fosilno gorivo, kada u drugim domenima pokušavamo da se udaljimo od fosilnih goriva?“ pitao je Džek, čiji je odgovor na ovo pitanje, kao i mnogih drugih stručnjaka, potvrdan – za sada.
„Dugoročno, želimo da elektrifikujemo sve i imamo obnovljivu energiju, ali to je još daleko“, dodao je Džek.
MILIJARDE ZA TRANZICIJU U AFRICI
U SAD, Džekov rad uključuje zagovaranje prelaska sa gasnih na električne peći, ali veruje da Afrikanci ne mogu čekati na infrastrukturu i investicije potrebne da bi se izbegla upotreba LPG-a kao „tranzicionog goriva.“
„Idealno bi bilo kuvati sa električnom energijom iz čiste mreže, a to je još uvek veoma daleko u Africi. Biće potrebne milijarde dolara da se mreža spremi za električno kuvanje, i još milijarde da se mreža očisti“, rekao je Džek medijima. I u međuvremenu, napomenuo je, industrijalizovani svet je zauzet izgradnjom infrastrukture za prirodni gas.
„Ideja da bi trebalo reći Africi da ne može koristiti gas iz ekoloških razloga, dok mi ne samo da ga koristimo već i dalje razvijamo, je duboko licemerje“, dodao je.
NESLAGANJE STRUČNJAKA I KREDITI ZA ŠPORETE
Drugi istraživači se ne slažu. Jedan od njih je Danijel Kamen, profesor energetike na Univerzitetu Kalifornija, Berkli. Iako Kamen smatra Džeka prijateljem sa razumnim stavom po ovom pitanju, tvrdi da usvajanje LPG šporeti „usporava proces prelaska na električno kuvanje“ u Africi, i tvrdi da se brzo rastuća isplativost električnog kuvanja ne ceni dovoljno od strane zdravstvenih istraživača.
Kamen je rekao medijima da vidi entuzijazam za LPG šporete kao rezultat njihove uloge kao „spasilačke linije za fosilne kompanije – fosilne kompanije žele da ih zadrže na agendi.“
Zaista, samit u Parizu je bio masovno posećen od strane gasnih kompanija, i uprkos nedostatku zvaničnog priznanja LPG-a u deklaraciji događaja, neki u industriji su slavili pažnju kao „prelomni trenutak“ za gorivo.
Na konferenciji, holandska multinacionalna trgovačka kompanija Vitol najavila je investicije od 550 miliona dolara u čisto kuvanje u Africi, delimično u obliku LPG infrastrukture.
TRŽIŠTE UGLJENIČNIH KREDITA
Interes za čisto kuvanje kao klimatsko rešenje takođe je doveo do rasta tržišta ugljeničnih kredita na kojem zagađivači poput avio-kompanija kupuju „kredite za šporete“ koji plaćaju deo tranzicije sa starijih na novije oblike kuvanja u domaćinstvu – iako je studija koju je Kamen koautorovao ove godine pokazala da takvi krediti često dramatično precenjuju smanjenja emisija koja novi šporeti postižu.