Zašto se smanjuje biodiverzitet riba? Naučnici predložili važnu meru

Veliki deo svog života štuka provodi u uvalama među trskom i podvodnom vegetacijom.

Tamo može naći i sklonište i obilje plena.

Dok su područja trske važna staništa za mnoge vrste riba, trska može lako zauzeti područje.

Postoji zabrinutost da pojasevi trske mogu postati preopsežni tako da se staništa riba pogoršavaju.

Seča trske je stoga predložena kao mera očuvanja ribarstva u korist priobalne štuke.

U nedavno objavljenoj studiji, istraživači su pažljivije pogledali kako količina trske utiče na štuku.

Poslednjih godina štuka se smanjila i u broju i u veličini u Baltičkom moru.

Verovatno je to zbog nekoliko faktora kao što su eutrofikacija, prekomerni izlov i opadanje, degradirana i izolovana staništa.

U drugim delovima sveta pokazalo se da brzo rastuća vegetacija kao što je trska negativno utiče na riblje fondove.

Trska takođe može istisnuti drugu vegetaciju, što smanjuje biodiverzitet.

Iako štuka uspeva u trsci, pokazalo se da preterano guste i jednostrane površine trske mogu ograničiti rast odraslih štuka.

– Na drugim mestima pokazalo se da preveliki udeo trske smanjuje raznovrsnost plena važnih za štuku, i kada je mlađa i kada je odrasla. Zato smo odlučili da istražimo kako to izgleda duž obale Svelanda – kaže limnolog Niklas Niemi, koji je glavni autor studije.

Štuka koja se mresti uspeva u bogatoj vegetaciji

U 22 zaliva u stokholmskom arhipelagu, štuke su uhvaćene tokom sezone mrešćenja kako bi se mapirao njihov broj, veličina i mesto boravka.

U svakom zalivu, istraživači su takođe merili obim i oblik pojaseva trske, kao i koliko podvodne vegetacije pokriva dno.

Rezultati su pokazali da se ulov štuke povećava što su pojasevi trske u uvalama bili veći.

Pored toga, ulovi su se povećavali što je više podvodne vegetacije pokrivalo dno uvala.

Nije pronađena jasna veza između količine trske i količine podvodne vegetacije – stoga se zaključuje da je za uvale važno da imaju dovoljne količine i trske i podvodne vegetacije za održavanje velike populacije štuke.

Međutim, količina trske nije uticala na veličinu uhvaćene štuke.

Umesto toga, veličina je bila povezana sa lokacijom zaliva u arhipelagu, pri čemu su se veće štuke hvatale u zalivima sa većom izloženošću talasima.

Poslednjih godina veliki fokus je bio na obnavljanju obalnih močvara kako bi se koristio biodiverzitet, uključujući zalihe štuke.

-Obnavljanje priobalnih močvara radi favorizovanja mresta i rasta mladih može biti efikasno u jačanju populacije štuke. Ali to je ograničena mera jer samo poboljšava staništa za mrešćenje nekih zaliha priobalne štuke. Mere obnove u uvalama koje pružaju bogatu i raznoliku životnu sredinu sa puno vodene vegetacije mogle bi biti još jedna mera za poboljšanje situacije. U ovom okruženju većina baltičkih štuka provodi većinu svog vremena – kaže Joakim Hansen iz Centra za Baltičko more Univerziteta u Stokholmu.

U toku istraživanja zaliva Baltičkog mora

Neophodni su nastavak istraživanja i predlozi odgovarajućih mera da bi se mogli obnoviti zalivi i poboljšati stanište štuke.

U okviru istraživačkog projekta Žive uvale, istražuje se nekoliko različitih mera kako bi se otkrilo šta funkcioniše na obnavljanju okruženja uvala.

Između ostalog, sprovedena je studija slučaja koja istražuje složenu ulogu trske u obalskom ekosistemu Baltičkog mora, kako ona utiče na kvalitet vode, funkcioniše kao ponor ugljenika i funkcioniše kao stanište za različite vrste, kao što je štuka.

• Razvijanjem različitih vrsta mera za poboljšanje staništa verovatno možemo da ojačamo fond štuke duž istočne obale. Studija koju smo upravo objavili ukazuje na činjenicu da sečenje trske kao mera očuvanja ribarstva duž obale nije sigurno od koristi ribama kao što je štuka. U plitkim uvalama koje smo proučavali bilo je suprotno, više štuka je uhvaćeno u uvalama sa više trske – zaključuje Joakim Hansen.