Šta je sve e-otpad i kako da upravljamo njime?

Naučnici, tehnolozi i kompanije koji rade na projektu CROCODILE, uključeni su u ceo lanac snabdevanja kobaltom

Ako imate nekoliko suvišnih ili pokvarenih elektronskih uređaja koji čame u fiokama kod kuće, niste jedini. Imaju ih potrošači u celom svetu, a Velika Britanija je jedan od najvećih “proizvođača” e-otpada iz domaćinstava na svetu.

Međutim, profesor Ričard Herington iz Prirodnjačko-istorijskog muzeja UK kaže da svi građani mogu biti deo “rešenja” za ovu vrstu problema i deli nekoliko saveta vezanih za pravilno odlaganje stare/neželjene elektronike.

E-otpad (elektronski otpad) uključuje sve što ima utikače, kablove i elektronske komponente. Uobičajeni izvori e-otpada su televizori, kompjuteri, mobilni telefoni i bilo koja vrsta kućnih aparata: od klima uređaja do dečjih igračaka. Dakle, kao što možete zaključiti, svako od nas u svom domu ima “planine” elektronike.

Najveći problem u vezi sa e-otpadom je kada se pokvarena ili neželjena elektronika odlaže na deponiju, jer onda toksične supstance poput olova i žive mogu da iscure u zemlju i vodu. Ono što je još alarmantnije jeste činjenica da ogroman deo ljudi nema svest o tome, tj. o korelaciji bacanja e-otpada i zagađenja zemljišta i voda.

Elektronski uređaji, takođe, sadrže vredne neobnovljive resurse uključujući zlato, srebro, bakar, platinu, aluminijum i kobalt.

To znači da, kada ih odlažemo bez recikliranja, bacamo dragocene materijale. Čini se da trenutna rešenja za reciklažu e-otpada nisu efikasna. Prema rečima profesora Heringtona, procesi reciklaže su u ovom slučaju spori i neadekvatni, a zemlje koje se rešavaju e-otpada, zapravo, samo “izvoze” nove izazove u zemlje u kojima zakoni o radu i bezbednosti na radnom mestu ne štite one koji obavljaju pedantan i opasan posao obrade e-otpada, zarad ekstrakcije metala i minerala.

“Celi kompjuteri se šalju u Kinu, Afriku ili Indiju, gde čitava sela, uključujući decu, samo sortiraju komponente”, kaže Ričard i dodaje: “Većina kompanija je vođena željom da vam proda novi proizvod; oni žele da se rešite svog starog telefona ili računara i uzmite onaj bolji, ali bih voleo da vidim više modularnih pristupa elektronskim dizajnima gde možete zameniti ili nadograditi delove po potrebi”.

Ričard je, takođe, direktno uključen u evropski projekat koji se bavi potencijalom urbanog rudarstva – korišćenjem zaliha e-otpada za obnavljanje plemenitih metala i minerala (kao što je kobalt) za ponovnu upotrebu. U pitanju je projekat CROCODILE, usmeren na reciklažu kobalta.

Budući da ljudi stvaraju ogromne količine otpada od starih baterija, plan je da CROCODILE razvije sekundarni lanac snabdevanja od tih otpadnih materijala. “Cilj projekta je da metali, kada se iskopaju, ne završe na deponiji – već da se vraćaju u proizvodni ciklus za sledeći uređaj kome su potrebni”, kažu ispred ovog projekta.

Naučnici, tehnolozi i kompanije koji rade na projektu uključeni su u ceo lanac snabdevanja kobaltom.