Arktik bi mogao da izgubi još milion kvadratnih kilometara leda: Naučnici pronašli tragove stare 6.000 godina

Arktik bi tokom budućih zima mogao da izgubi znatno više morskog leda nego što su dosadašnji klimatski modeli predviđali. Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu došli su do ovog zaključka proučavajući tragove klimatskih promena iz perioda pre približno 6.000 godina.

Prema istraživanju objavljenom 16. oktobra u časopisu Nature Geoscience, buduća površina zimskog morskog leda mogla bi da bude oko milion kvadratnih kilometara manja od ranijih procena. Rezultati ukazuju da postojeći modeli možda potcenjuju brzinu i razmere promena u arktičkom regionu.

Istraživači su analizirali hemijske pokazatelje sačuvane u sedimentima na dnu okeana. Posebnu pažnju posvetili su biomarkeru IP25, koji proizvode alge povezane sa morskim ledom, a čije prisustvo omogućava rekonstrukciju nekadašnjih ledenih površina.

Podaci su zatim upoređeni sa simulacijama 27 klimatskih modela. Primenom statističke metode koja daje veću težinu modelima uspešnijim u reprodukovanju prošlih uslova, naučnici su uspeli da smanje raspon neizvesnosti u projekcijama za čak 85 odsto.

Značaj ovog otkrića prevazilazi Arktik. Zimski morski led utiče na razmenu toplote i vlage između okeana i atmosfere, zbog čega njegovo povlačenje može da promeni vremenske obrasce i u Evropi.

Naučnici su pronašli naznake da bi buduće padavine na Mediteranu mogle da budu obilnije nego što pojedini modeli predviđaju, što je važno i za procenu rizika od poplava u južnoj Evropi. Ipak, reč je o mogućim posledicama koje zahtevaju dodatna istraživanja, a ne o sigurnoj prognozi.

Nova studija pokazuje koliko podaci o klimi iz daleke prošlosti mogu da budu korisni za razumevanje budućih promena i preciznije planiranje mera prilagođavanja globalnom zagrevanju.