Napravili mini-mozgove koji prepoznaju slova: Tri zajedno postigla tačnost od 83 odsto

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu razvili su eksperimentalni sistem u kojem minijaturne strukture sastavljene od živih nervnih ćelija mogu da učestvuju u prepoznavanju slova Brajevog pisma. Ovo dostignuće moglo bi da otvori put razvoju nove generacije računara koji kombinuju biološke i elektronske komponente.

Istraživanje, predstavljeno 16. oktobra u časopisu Frontiers in Artificial Intelligence, pokazalo je da jedan moždani organoid omogućava prepoznavanje slova sa prosečnom tačnošću od 61 odsto. Kada su naučnici kombinovali odgovore tri organoida, tačnost je porasla na 83 odsto.

Organoidi su minijaturne trodimenzionalne strukture uzgajane od ljudskih ćelija, koje oponašaju pojedine karakteristike mozga. U ovom eksperimentu bili su manji od jednog milimetra i sadržali približno 10.000 neurona, kao i pomoćne ćelije.

Istraživači su najpre pomoću senzora zabeležili dodirne obrasce svih 26 slova Brajevog pisma. Dobijene informacije pretvorili su u električne impulse kojima su stimulisali organoide, a zatim analizirali njihove odgovore pomoću algoritma mašinskog učenja.

Posebno zanimljivo bilo je to što je sistem sa tri organoida pokazao veću otpornost na veštački uvedene smetnje u signalima. To sugeriše da bi biološke neuronske mreže jednog dana mogle da imaju korisnu ulogu u obradi informacija.

Naučnici ipak naglašavaju da organoidi nisu samostalno čitali slova niti je dokazano da su tokom eksperimenta učili. Reč je o ranom istraživanju koje pokazuje mogućnost povezivanja živih neuronskih struktura sa elektronskim sistemima. Dugoročni cilj je razvoj energetski efikasnijih biohibridnih računara.