Globalno zagrevanje zarobilo energiju na Zemlji ekvivalentnu “25 milijardi atomskih bombi”: Evo zašto je to opasno

Nova studija otkriva da je usled globalnog zagrevanja 380 zetadžula energije zarobljeno na Zemlji u periodu između 1971. i 2020. godine. Globalno zagrevanje zarobilo je dakle, eksplozivnu količinu energije u Zemljinoj atmosferi u poslednjih pola veka — što je ekvivalent oko 25 milijardi atomskih bombi.

U radu, objavljenom 17. aprila u časopisu Earth Sistem Science Data, međunarodna grupa istraživača je procenila da je između 1971. i 2020. godine oko 380 zetadžula – odnosno 380.000.000.000.000.000.000.000 džula – energije zarobljeno globalnim zagrevanjem.

Tako veliki broj je teško staviti u nekakav kontekst. Ali dva istraživača, koji nisu bili uključeni u samu studiju, posmatrali su ovu energiju kroz perspektivu njenog poređenja sa energijom koju oslobađaju nuklearne bombe. Međutim, čak i tada, iznos je vrlo teško zaokružiti.

U članku za The Conversation, Endru King, klimatski naučnik sa Univerziteta u Melburnu u Australiji, i Stiven Šervud, klimatolog sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, izračunali su da je 380 zetadžula ekvivalentno oko 25 milijardi puta energije oslobođene tokom detonacije “Mališu”, atomske bombe bačene na Hirošimu, u Japanu, 6. avgusta 1945. godine.

Zapanjuje činjenica da energija koju planeta apsorbuje tokom ovog vremenskog perioda verovatno iznosi tek oko 60% ukupnih emisija gasova staklene bašte, što implicira da je stvarni broj još veći, napisali su King i Shervood.

Ali tako velika količina energije je takođe zbunjujuća, jer na osnovu te količine toplote zarobljene u atmosferi, prosečna globalna temperatura bi trebalo da poraste za desetine stepeni od predindustrijskih vremena, a ne za 2,2 stepena Farenhajta (1,2 stepena Celzijusa) do kojih smo došli, napisali su autori studije.

Pa gde je nestala sva ova dodatna energija?

Prema studiji, okeani su apsorbovali oko 89% energije (338,2 zetadžula), kopno je apsorbovalo 6% (22,8 zetadžula), 4% (15,2 zetadžula) je istopilo delove kriosfere — dela Zemljinog klimatskog sistema koji uključuje sneg, morski led, slatkovodni led, sante leda, glečere i ledene kape, ledene pokrivače, ledene police i permafrost — a samo 1% (3,8 zetadžula) je ostalo u atmosferi.

Većina toplote koju apsorbuju mora je zarobljena u gornjim slojevima okeana. Ovo je poštedelo čovečanstvo dosadašnjeg tereta klimatskih promena, ali je takođe izazvalo ogromno povećanje temperature površine mora, što je ubrzalo polarno topljenje, oštetilo morske ekosisteme, povećalo jačinu tropskih oluja i počelo da ometa okeanske struje.

Međutim, okeani neće zauvek štititi našu planetu, napisali su King i Šervud, tako da moramo početi brzo da smanjujemo emisije gasova staklene bašte dekarbonizacijom globalne ekonomije kako bismo obezbedili naš budući opstanak.

• U trci smo, a ulozi su onoliko visoki koliko bi mogli da budu — obezbeđivanje klime pogodne za život za našu decu i prirodu – napisali su.