Zemljište pod pritiskom: Kako čovek menja lice planete?

Uz rast svetske populacije, zemljište postaje dragocen resurs pod pritiskom.

Ljudske aktivnosti, poput urbanizacije, poljoprivrede i krčenja šuma, ubrzavaju degradaciju, dok klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju.

Osim proizvodnje hrane, zemljište je ključno za pristup zdravoj vodi i vazduhu, te očuvanje biodiverziteta.

Preko 70% zemljišta već je pod uticajem ljudske ruke, a prognoze ukazuju na dalji porast do 90% u narednim decenijama.

Stručnjaci upozoravaju da smo premašili tačku zaustavljanja degradacije, sada su neophodni hitni napori obnavljanja zemljišta.

Preko milijardu ljudi živi na degradiranom zemljištu, što dovodi do siromaštva, sukoba i migracija.

Erozija zemljišta, rezultat degradacije, uzrokuje gubitak plodnosti.

U poslednjih 150 godina izgubljena je gotovo polovina gornjeg sloja zemlje, što povećava rizik od poplava.

Čovek je izmenio oko 80% močvarnih i šumskih područja, često radi poljoprivrednih potreba, dovodeći u opasnost brojne vrste.

Agenda 2030 prepoznaje važnost očuvanja zemljišta, posebno kroz Cilj održivog razvoja 15.

On poziva na zaštitu ekosistema, održivo upravljanje šumama i suzbijanje dezertifikacije, ističući hitnost zaustavljanja degradacije tla i očuvanje biodiverziteta.

Nadamo se da će globalna zajednica prepoznati ove izazove i preduzeti konkretne korake ka očuvanju zemljišta, ključnog za budućnost naše planete.