Znate li šta je Urbani oktobar i zašto ga slavimo?
Ukoliko se osvrnemo samo 10 godina unazad, a onda sagledamo trenutno stanje, primetićemo ogroman napredak na polju održivosti, zaštite životne sredine i urbanog planiranja. Za to su, pre svega, zaslužni gradovi “sa misijom”, ali i zajednice koje podržavaju napredne inicijative, zarad očuvanja planete i zdravijeg života.
Svakog oktobra, svi zainteresovani za održivu urbanizaciju – od nacionalnih i lokalnih vlasti do univerziteta, nevladinih organizacija i zajednica – podstiču se na održavanje ili učestvovanje u aktivnostima, događajima i diskusijama, a sve počinje Svetskim danom staništa, u kontekstu planiranja urbanizacije.
Svetski dan staništa se obeležava prvog ponedeljka u mesecu, a ove godine to je bilo 2. oktobra. Ideja o Urbanom oktobru se, potom, završava Svetskim danom gradova, poslednjeg dana u mesecu, 31.oktobra. S tim u vezi, ove godine imamo dve ključne teme u fokusu:
● „Otporne urbane ekonomije – Gradovi kao pokretači rasta i oporavka“
● „Finansiranje održive urbane budućnosti za sve“
Svetski dan staništa je realizovan sa ciljem da skrene pažnju društva na važnost planiranja buduće urbanizacije, koja treba da bude usklađena sa očuvanjem biološke raznovrsnosti predela, a pre svega – sa zaštitom i održivim korišćenjem divljih vrsta flore, faune i njihovih staništa, navodi se na sajtu Održivost.
Svetski dan gradova obeležava se sa idejom podizanja svesti o globalnoj urbanizaciji i pružanja podrške globalnoj saradnji u održivom urbanom razvoju. Svetski dan gradova usklađen je s UN-ovim ciljem održivog razvoja 11, Održivi gradovi i zajednice — koji se odnosi na urbani razvoj na održiv način. Prvi put obeležen je 2014. godine, a proslavlja se globalno, svaki put u drugom gradu, i uvek je na stolu neka nova, aktuelna tema. Ovogodišnja tema će nam dati odgovore na ključno pitanje : „Kako možemo da otključamo transformativna ulaganja u urbano planiranje i postignemo adekvatnu fiskalnu decentralizaciju?“
EU prepoznaje da gradovi igraju ključnu ulogu u sprovođenju Zelene agende, budući da više od 70 procenata Evropljana živi u urbanim područjima. Cilj je da se stvori čisto, održivo i otporno društvo, sa minimalnim ugljeničnim otiskom, koje na održiv način koristi resurse. Stoga je potrebno širiti svest među stanovništvom kako mogu da doprinesu održivom suživotu u gradovima.
Kako bi promovisala održivost, Evropska komisija je 2010. godine ustanovila nagrade za Zelenu prestonicu Evrope, kao i Zeleni list, sa idejom da se gradovi motivišu da postanu zeleniji čime bi se unapredio i kvalitet života građana.