Vodonik kao skladište energije: Srbija priprema teren za energent budućnosti

Srbija se aktivno uključuje u razvoj vodonične strategije, sa fokusom na zeleni vodonik koji se dobija elektrolizom vode korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. O tome je za emisiju „U središtu pažnje“ Prvog programa Radio Beograda govorio Aleksandar Latinović, predstavnik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji, ističući da je ključna prednost ovog energenta mogućnost dugoročnog skladištenja energije.

Kako objašnjava, upravo je skladištenje najveći izazov za energiju iz sunca i vetra. Vodonik postaje važan u trenucima kada postoji višak proizvedene električne energije, što je čest slučaj tokom prolećnih i letnjih meseci. Tada se taj višak može iskoristiti za proizvodnju vodonika, koji se potom čuva i koristi u periodima kada energije nedostaje, pre svega tokom zime.

„Suštinski cilj zelenog vodonika jeste dugoročno skladištenje energije. Od proleća do jeseni solarne elektrane proizvode velike količine energije, često i više nego što je potrebno. Tada na scenu stupa vodonik koji se generiše iz tih viškova, a koristi se kada nastupi deficit“, navodi Latinović.

U tom pravcu Srbija već pravi konkretne korake. Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podršku evropskih fondova, obezbedilo je sredstva za izgradnju prvog pilot-postrojenja za vodonik u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Trenutno je u toku tender, a cilj projekta je da se stvore uslovi za praktično iskustvo u proizvodnji i primeni vodonika.

Iako vodonik kao element nije nov, njegova šira primena u energetici tek dobija na značaju, pa će postrojenje u Vinči imati i edukativnu i istraživačku ulogu. Istovremeno, jedan od ključnih izazova ostaje prilagođavanje zakonske regulative. U postojećem okviru vodonik je definisan samo kao tehnički gas, zbog čega je neophodno uvesti jasnu razliku između zelenog vodonika i onog proizvedenog iz fosilnih goriva. Očekuje se da će novi propisi, zajedno sa razvojem infrastrukture, otvoriti prostor za njegovu širu primenu u industriji i energetici.

Kada je reč o transportu, vodonik se posebno izdvaja kao potencijalno rešenje za sektore gde baterije nisu praktične, poput teškog teretnog saobraćaja i prekookeanske plovidbe. Zbog svoje mase i dugog vremena punjenja, baterije nisu pogodne za kamione koji prevoze velike terete na duge distance, niti za brodove koji prelaze okeane. U tim slučajevima, vodonik se nameće kao realnija i efikasnija alternativa.