Elektronski otpad postaje sve veći izazov u savremenom društvu.
Globalna proizvodnja ovog otpada očekuje se da će porasti na impresivnih 110 Mt do 2050. godine.
Dok Evropska unija postiže stopu reciklaže od 46,2%, Srbija je prerađivala oko 34,5 hiljada tona električnog otpada u 2022. godini, daleko ispod evropskog proseka.
Ova vrsta otpada, i pored svoje štetnosti, predstavlja i dragocen sekundarni izvor materijala.
Recikliranjem elektronskog otpada, Srbija bi mogla iskoristiti dragocene metale poput zlata, srebra, bakra i drugih, koji su prisutni u većoj meri nego u rudama.
Nažalost, veći deo sakupljanja i recikliranja odvija se putem neformalnog sektora, što dovodi do nekontrolisanih emisija i rizika po zdravlje.
Odgovor na ovaj izazov zahteva organizovano sakupljanje, recikliranje i primarnu separaciju otpada, kao i uvođenje principa “staro za novo” kako bi se podstaklo odgovorno postupanje sa elektronskim otpadom.
Uz učešće formalnog sektora i edukaciju javnosti, Srbija može transformisati svoj pristup ovom problemu i ostvariti održivo upravljanje elektronskim otpadom.
