Zeleni dogovor Evropske komisije: Da li su ostvareni ključni ciljevi?

Zelena agenda Evropske komisije, temelj Ursule fon der Lajen na funkciji predsednice, napravila je značajan korak u pozicioniranju EU kao globalnog lidera u borbi protiv klimatskih promena.

Ova ambiciozna agenda, naglašena obavezama da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55%, uz postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine, rezultirala je značajnim zakonodavnim postignućima.

Ključna od njih su usvajanje Evropskog klimatskog zakona, kojim se klimatski ciljevi pretvaraju u zakon, i sprovođenje paketa “Fit for 55”, koji obuhvata 13 zakonodavnih datoteka usmerenih na olakšavanje tranzicije ka zelenijoj ekonomiji.

Takođe, mere poput Gasnog paketa, fokusiranog na promociju obnovljivih i niskougljeničnih gasova, i revizije direktiva poput Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada i Direktive o obnovljivim izvorima energije, pokazuju posvećenost EU dekarbonizaciji različitih sektora.

Iako su postignuti značajni rezultati, Zelena agenda suočila se sa izazovima, pri čemu je neki zakonodavni predlozi naišli na otpor i kašnjenja.

Strategija “Od farme do trpeze”, koja ima za cilj promociju održivih prehrambenih sistema, naišla je na otpor industrije i konzervativnih frakcija, što je dovelo do poteškoća poput odbijanja Regulacije o održivoj upotrebi pesticida.

Slično tome, neizvesnost postoji u vezi sa sudbinom Zakona o obnovi prirode zbog otpora određenih članica EU.

U budućnosti, EU mora održati momentum u napredovanju cirkularne ekonomije, rešavanju problema poput otpada hrane i tekstila, i intenziviranju napora u borbi protiv “greenwashing”-a.

Obezbeđivanje da industrijska politika EU, uključujući inicijative poput Zakona o Neto-nula industriji i Zakona o kritičnim sirovinama, dobije neophodnu pažnju biće ključno za ostvarivanje punog potencijala Zelene agende i održavanje vođstva EU u borbi protiv klimatskih promena.