Zavisnost od stranih izvora energije: Evropa traži dugoročna rešenja

Evropa se možda spasila od trenutne energetske krize, ali i dalje ostaje zavisna od drugih izvora energije.

Ovo postavlja pitanje kako Evropska unija može osigurati dugoročnu energetsku bezbednost.

Kada je postala jasna situacije između Rusije i Ukrajine, Evropa se suočila sa dilemom o svojoj zavisnosti od ruskog gasa i mogućim reperkusijama ako prekine snabdevanje kao odgovor na podršku Ukrajini.

Energetska bezbednost Evrope uvek je bila kompromis: jeftina uvozna energija dolazi sa rizikom da zavisi od zemalja dobavljača.

Međutim, niz faktora je doprineo trenutnom pomaku u situaciji. Topla zima i smanjena potrošnja gasa stvorili su priliku za Evropu da smanji uvoz iz Rusije i napuni rezerve gasa.

U 2021. godini, pre invazije na Ukrajinu, 45% gasa u EU dolazilo je iz Rusije, a u Nemačkoj čak 52%. Ali te brojke su se dramatično smanjile, a u prvom kvartalu 2023. godine Rusija je činila samo 17,4% ukupnog uvezenog gasa u EU.

Diversifikacija izvora energije takođe je postala prioritet.

Međutim, iako su postignuti značajni pomaci, evropski energetski sektor još uvek nije potpuno bezbedan na duži rok.

Jedna od zabrinutosti je da se deo uvoza gasa odvija preko tečnog prirodnog gasa (LNG), koji može biti teže pratiti po pitanju porekla.

Druga zabrinutost je dugoročna zavisnost Evrope o drugim izvorima energije, poput Kine, što može izazvati geopolitičke tenzije.

EU se nada da će smanjiti energetsku zavisnost putem Zelenog dogovora, ambicioznog plana za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Međutim, spor napredak u dostizanju ciljeva i potreba za partnerstvom sa Kinom u ostvarivanju tih ciljeva predstavljaju izazove.

Kina je već ključni igrač u mnogim tehnologijama i sirovinama neophodnim za zelenu tranziciju.

Njihova kontrola ovih resursa može predstavljati rizik za Evropu, kako ekonomski tako i geopolitički.

Pored Kine, postoji i opasnost od drugih izvora energije koji ne dele iste vrednosti i interese sa EU.

Očuvanje energetske bezbednosti ostaje izazov za Evropu, koja mora balansirati između ekonomskih potreba i rizika koji proizlaze iz zavisnosti o drugima.