Zapadni Balkan ima ogroman potencijal za zelenu energiju, ali jedan problem koči milijarde u investicijama

Zapadni Balkan raspolaže velikim potencijalom za razvoj solarnih i vetroelektrana, ali spore i komplikovane procedure izdavanja dozvola predstavljaju jednu od najvećih prepreka realizaciji novih projekata. Prema najnovijim podacima Energetske zajednice, u regionu su u razvoju projekti ukupne snage čak 23 gigavata, dok je trenutno instalirano svega 1,5 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz sunca i vetra.

Ovi podaci objavljeni su 11. novembra u novim smernicama Sekretarijata Energetske zajednice, čiji je cilj ubrzavanje razvoja obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu.

Prema dokumentu, region ima ambiciozne planove za povećanje proizvodnje zelene energije, ali realizacija investicija ne prati njihov broj i obim.

Nacionalni energetski i klimatski planovi predviđaju dodavanje približno 10 gigavata novih kapaciteta do 2030. godine.

Međutim, da bi se ti ciljevi ostvarili, potrebno je pojednostaviti procedure i unapred odrediti područja pogodna za izgradnju solarnih i vetroelektrana.

Sekretarijat Energetske zajednice upozorava da sadašnji pristup, u kojem se svaki projekat pojedinačno razmatra kroz složene administrativne postupke, može značajno da uspori energetsku tranziciju.

Zbog toga se predlaže uvođenje takozvanih zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije, poznatih pod skraćenicom RAA.

Reč je o područjima koja bi unapred bila prepoznata kao pogodna za izgradnju energetskih postrojenja, uz prethodnu procenu mogućih uticaja na životnu sredinu i korišćenje zemljišta.

Takav pristup trebalo bi da investitorima pruži veću predvidljivost, dok bi nadležnim institucijama omogućio efikasnije planiranje.

Posebna pažnja posvećena je lokacijama na kojima postoji manji rizik od sukoba između energetskih projekata i zaštite prirode.

Među preporučenim područjima nalaze se napušteni rudnici, nekadašnji industrijski kompleksi i degradirano zemljište, gde bi izgradnja solarnih i drugih obnovljivih energetskih postrojenja mogla da donese novu ekonomsku vrednost.

Sekretarijat preporučuje i da se prilikom izbora lokacija istovremeno analiziraju energetski potencijal, biodiverzitet, postojeća infrastruktura, mogućnosti priključenja na elektroenergetsku mrežu i namena zemljišta.

Na taj način moguće je izbeći situacije u kojima projekti, nakon dugog perioda pripreme, nailaze na prepreke zbog ekoloških ili prostornih ograničenja.

Jedan od važnih elemenata predloženog modela jeste i ranije uključivanje lokalnih zajednica u proces odlučivanja.

Stanovnici područja na kojima se planira izgradnja trebalo bi da imaju mogućnost da učestvuju u razgovorima dok se lokacije i osnovna rešenja još razmatraju, a ne tek nakon što su ključne odluke već donete.

Energetska zajednica već primenjuje ovaj pristup kroz aktivnosti u Bitolju u Severnoj Makedoniji i Elbasanu u Albaniji, gde se razmatra razvoj obnovljivih izvora energije na nekadašnjim rudarskim i metalurškim lokacijama.

Ovi primeri pokazuju kako napušteni industrijski prostori mogu dobiti novu namenu u procesu energetske tranzicije.

U novim smernicama ističe se da brže izdavanje dozvola nije važno samo za ostvarivanje klimatskih ciljeva već i za energetsku bezbednost regiona.

Ubrzavanje izgradnje solarnih i vetroelektrana moglo bi da doprinese većoj domaćoj proizvodnji električne energije i smanjenju zavisnosti od uvoznih energenata.

Ipak, dokument ne podrazumeva da će svih 23 gigavata projekata koji se trenutno nalaze u razvoju biti realizovano. Reč je o planiranom kapacitetu, dok će stvarna izgradnja zavisiti od dozvola, finansiranja, infrastrukture i drugih uslova.

Poruka Energetske zajednice je da Zapadnom Balkanu ne nedostaju planovi za razvoj obnovljivih izvora energije, već efikasniji način da se ti planovi pretvore u elektrane koje zaista proizvode struju.