Zagrevanje mora postavlja pitanje opstanka baltičke haringe

U slikovitom primorskom gradu Kotka, smeštenom uz Baltičko more, 84-godišnji Holger Šjogren manevriše kroz svoju ribolovnu rutinu s iskustvom pete generacije ribara.

Već pet decenija, baca svoje mreže u dubine Baltičkog mora, održavajući tradiciju koja je definisala finske priobalne zajednice generacijama.

Međutim, ova idilična scena je pod pretnjom. Evropska unija, odgovarajući na uznemiravajući pad populacije baltičke srdele, naložila je smanjenje kvota za 43% za 2024. godinu.

U regionu gde srdele čine 80% godišnjeg ribolova Finske, ovaj potez baca senku na egzistenciju ribara poput Šjogrena i izaziva zabrinutost među vernim kupcima koji s nestrpljenjem iščekuju svoj dnevni ulov.

Baltičko more, nekada uspešan morski ekosistem, pretvorilo se u jedno od najzagađenijih voda na planeti.

Površinsko i ranjivo na klimatske promene, porast temperature i smanjena slanost, rezultat povećane kiše i smanjenog priliva vode iz Atlantskog okeana, ugrožavaju morske vrste koje se bore da se prilagode.

Jukka Pönni, istraživač Finskog instituta za prirodne resurse, upozorava da kako Baltičko more postaje manje slano, veće slane vrste poput bakalara sve više pate.

Populacija baltičkog bakalara, nekada u cvatu, srušila se osamdesetih godina, što je dovelo do hitne zabrane ribolova od strane EU 2020. godine.

Usred rasprava o ribolovnim kvotama, Pönni tvrdi da su klimatski i ekološki poremećaji, a ne ribolov, najveća pretnja baltičkom morskom životu.

Pad populacije baltičkog bakalara, prirodnog predatora srdele, poremetio je delikatni ekološki balans.

Dok neki zagovaraju značajna smanjenja ribolovnih kvota radi očuvanja preostalih populacija, Matti Ovaska iz Svetskog fonda za divlje životinje tvrdi da bi nastavak intenzivnog ribolova mogao dovesti do opadanja populacije srdele, omogućavajući drugim vrstama poput papalina da preuzmu kontrolu.

Potrošači, posebno u Finskoj gde je srdele kulinarski važan sastojak, izražavaju zabrinutost. Markku Karjalainen, redovan potrošač srdela u Helsinkiju, strahuje od uticaja restrikcija na ovu dragocenu tradiciju.

S’ pozivima na smanjenje ribolova, budućnost ovog starog zanata visi u ravnoteži, izazivajući upozorenja da bez intervencije investicije u sektoru mogu opasti.

Holger Šjogren, neobuzdan izazovima, ističe potrebu za sveobuhvatnom revizijom evropske ribolovne politike koju diktira Brisel.

U susretu sa evoluirajućim ekološkim pretnjama, Šjogren insistira da se bogata tradicija ribara mora poštovati, odražavajući osećanja onih koji vide dušu priobalnih zajednica povezanu sa sudbinom baltičke srdele.