“Vreme je luksuz koji više nemamo”: Borba protiv klimatskih promena ove godine verovatno neće biti tema broj 1

Uprkos tome što je iza nas jedna od klimatski najdramatičnijih godina od merenja; sa najvišim zabeleženim temperaturama, biblijskim poplavama, kataklizmičnim požarima i razornim olujama i neviđenim toplotnim talasima, nije previše verovatno da će borba protiv klimatskih promena ove godine privući pažnju političara, što svojom hitnošću svakako zaslužuje.

Štaviše, lideri većine zemalja koje će učestvovati na konferenciji UN o klimatskim promenama COP28 krajem sledeće nedelje, idu u Dubai sa još jednom krizom na umu; sukoba na Bliskom istoku, a u kuloarima se šuška da sve veći broj državnika planira da pošalje svoje izaslanike u Ujedinjene Arapske Emirate, kako bi se u potpunosti posvetili rešavanju gorućih geopolitičkih izazova.

Dok tenzije rastu u odnosima Vašingtona i Pekinga, jaz između razvijenih zemalja i zemalja koje se tek razvijaju svakim danom se produbljuje, a nedavno eskalirani rat između Izraela i Hamasa celoj priči daje dodatnu notu, jer su učesnici konferencije bili podeljen na saveznike.Tel Aviv i one koji su na strani Palestinaca u Gazi; među kojima je najviše zemalja bogatih naftom.

– Vreme je luksuz koji više nemamo, ako smo ga ikada imali – upozorava čitaoce portala POLITIKO, bivša izaslanica UN za borbu protiv klimatskih promena Patriša Espinoza.

Ona tvrdi da nijedna godina u poslednje tri decenije nije bila lišena političkih, ekonomskih ili zdravstvenih izazova, zbog čega smatra da moramo prestati da čekamo idealne uslove da bismo krenuli hrabrim koracima ka klimatskoj neutralnosti.

Američki i evropski partneri sa zemljama u razvoju i dalje pokušavaju da se dogovore oko uslova Fonda za pomoć klimatskim promenama, koji je prošle godine predstavljen kao najveće i najistorijsko dostignuće konferencije. Međutim, populisti u zapadnim zemljama se sve više opiru visokoj ceni zelene politike, što tera državnike, čak i one klimatski najsvesnije, da odstupe i uspore tranziciju. Trend je u velikoj meri izazvan pandemijom, ratom u Ukrajini i energetskom krizom, što je podstaklo spiralni rast inflacije i duga.

Čak je i EU, koja se na početku mandata Komisije Ursule fon der Lajen nametnula kao globalni lider na putu klimatske neutralnosti, posustala u trenutku kada je trebalo da „pređe Rubikon” ka ozbiljnim reformama, a šta posebno treba zabrinjavati činjenica da je to uradila pred očima celog sveta, čime je ceo eksperiment doveo u opasnost.

Nemačka vlada je ove godine skoro srušena zbog predloga Zakona o zabrani gasnih kotlova, zbog čega je Ministarstvo privrede, na čelu sa Zelenima, moralo da pristane na kompromis kojim bi oni ostali na vlasti.

Džo Bajden je 2022. predstavio jedan od najambicioznijih paketa za zaštitu životne sredine, ali je i on morao da ubrza tranziciju kako se poslovi u ključnim saveznim državama od kojih zavisi njegovo sedište ne bi prebrzo zatvorili i stvorili socijalnu bombu. A francuski predsednik Emanuel Makron sve otvorenije poziva na „moratorijum na zelenu tranziciju“, dok popularnost populista i frakcija koje se protive borbi protiv klimatskih promena nezaustavljivo raste.

Kao dodatno upozorenje, nedavna sveobuhvatna studija o globalnoj klimatskoj nejednakosti, koju su sproveli Oksfam, Stokholmski institut za životnu sredinu i britanski The Guardian u periodu od šest meseci i na uzorku od 77 miliona ispitanika, trebalo bi da posluži kao dodatno upozorenje. Ključni zaključak studije je da je 1 procenat najbogatijih čovečanstva odgovoran za više emisija ugljenika od najsiromašnijih 66 procenata.

Istovremeno, daleko najveći uticaj klimatskih promena na svoju kožu osećaju najsiromašniji građani, a neuporedivo je manja verovatnoća da će ove grupe imati bilo kakvu ušteđevinu, osiguranje ili socijalnu zaštitu koja bi ih amortizovala od razornih udara vremenskih ekstrema.

Štaviše, da bi neko u najnižih 99 procenata čovečanstva proizveo istu količinu emisije ugljenika kao milijarderi, milioneri i oni sa godišnjim platama preko 140.000 dolara godišnje, bilo bi potrebno oko 1.500 godina.