Iz nacrta sporazuma samita COP30 izbačena sva spominjanja fosilnih goriva

Brazil, domaćin klimatskog sastanka COP30, objavio je nacrt teksta predloženog sporazuma za ovogodišnju UN-ovu klimatsku konferenciju, u kojem se odustaje od predloženog globalnog plana za odmak od fosilnih goriva koji je bio uključen u raniju verziju.

To pitanje bilo je jedno od najspornijih na dvonedeljnoj konferenciji gotovo 200 vlada u brazilskom amazonskom gradu Belemu. Već danima se nacije prepiru oko budućnosti fosilnih goriva, čije sagorevanje emituje gasove sa efektom staklene bašte koji su daleko najveći uzrok globalnog zagrevanja.

Desetine zemalja, uključujući Nemačku, Keniju i niske otočne države, snažno se zalažu za „plan puta“ koji bi definisao kako bi zemlje trebalo da ispune obećanje dato na klimatskom sastanku COP28 pre dve godine o postepenom prestanku upotrebe fosilnih goriva.

Međutim, u nacrtu teksta objavljenom jutros izbačena su sva pominjanja fosilnih goriva. Tekst je i dalje predmet daljih pregovora, a mora biti odobren konsenzusom kako bi bio usvojen.

Brazilskog predsedništvo COP30 održalo je juče konsultacije sa ključnim pregovaračkim blokovima, nakon što je požar na mestu održavanja sastanka naterao na evakuaciju učesnika i zaustavio pregovore na nekoliko sati.

Konferencija bi trebalo da se završi kasnije danas, ali bi razgovori mogli da se nastave i tokom vikenda, što je uobičajeno za godišnje svetske pregovore o klimi. U nacrtu se takođe poziva na globalne napore da se utrostruči dostupno finansiranje kako bi se državama pomoglo da se prilagode klimatskim promenama do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 2025.

Međutim, nije precizirano da li bi taj novac direktno obezbedile bogatije vlade ili drugi izvori, uključujući razvojne banke ili privatni sektor. To bi moglo da razočara siromašnije države koje traže snažnija jamstva da će se za ovu svrhu trošiti javni novac.

Ulaganja u prilagođavanje, poput unapređenja infrastrukture za suočavanje sa ekstremnim vrućinama ili ojačavanja zgrada protiv sve snažnijih oluja, često su ključna za spasavanje života, ali donose mali finansijski povrat, pa je za takve projekte teško privući privatno finansiranje.

Nacrt sporazuma takođe bi pokrenuo dijalog o trgovini na naredna tri klimatska sastanka, u kojem bi učestvovale vlade i drugi akteri, uključujući Svetsku trgovinsku organizaciju. To bi bila pobeda za zemlje poput Kine koje već dugo zahtevaju da trgovinska pitanja budu deo globalnog klimatskog procesa.

Međutim, to bi moglo biti neugodno za Evropsku uniju, pošto su zahtevi za takvim raspravama često bili usmereni na prekogranični porez EU-a na ugljenik. Južnoafrička Republika i Indija kritikovali su ovaj porez i zalagali se za njegovo ukidanje.