Veselin Jevrosimović: Briga o životnoj sredini je naš imperativ

Briga o svetu u kojem živimo je obaveza svih nas. Srbija prepoznaje i obnovljive izvore i energetsku efikasnost, koji su ključni stubovi energetskog razvoja. U obnovljive izvore spadaju solar, vetar, hidropotencijal.

U tom smislu, dilema kako istovremeno koristiti najnaprednije tehnologije, ali dodatno ne narušiti prirodnu ravnotežu je u fokusu kompanije Comtrade, kaže u nam u intervjuu Veselin Jevrosimović, predsednik Comtrade Grupe.

Između ostalog, on se posebno osvrnuo na činjenicu koje mnoge kompanije ili zanemaruju ili je nisu svesne – a to je da upotreba naprednih rešenja dovodi do povećane potrošnje struje. Jevrosimović nam otkriva da upravo zbog toga, stručnjaci zaposleni u Comtrade sistemu rade na razvoju modela koji smanjuju potrošnju.

Jevrosimović u tome i vidi izazove daljeg razvoja zelenih tehnologija.

“Visoki početni troškovi, nedostatak infrastrukture i pitanja vezana za skladištenje energije često usporavaju usvajanje ovih tehnologija. Takođe, potrebne su bolje politike i regulatorni okviri kako bi se potstaklo prelazak na održive prakse”, ističe on.

Podseća i da su ulaganja u zelene tehnologije u porastu. Naime, u 2022. godini, globalna ulaganja u zelene tehnologije su iznosila 750 milijardi dolara, što je rast od 20% u odnosu na 2021. godinu.

Jevrosimović nam dalje daje i potencijalna rešenja kako brže da prolazimo kroz zelenu tranziciju, i kao društvo i kao pojedinci.

“Inovativnost će pomoći u rešavanju problema sa kojima se suočava moderno društvo”, zakjučuje.

U ovo vreme kada je održivost imperativ u svakoj industriji, kako vaša kompanija dopinosi održivom poslovanju i razvoju zelene energije?

– Briga o životnoj sredini je i naš imperativ. Principe održivosti postavljamo kao strateški cilj koji konstantno unapređujemo shodno globalnim i lokalnim potrebama.

Prošle godine, naša kompanija je investirala u solarne panele i pokušavamo u narednoj godini da 70% sopstvene potrošnje pokrijemo iz energije sunca.

Ovaj vid energije može da koristi svaka kompanija, u zavisnosti od podneblja, a zbog rasta cena struje, period isplativosti ovakvih investicija je jako kratak.

Vodimo se veoma važnim podatkom da će EU uskoro da uvede takse na sve prozivode koji su proizvedeni van EU, a koji u procesu proizvodnje nisu koristili energiju iz obnovljivih izvora. U 2022. godini je u svetu instalisano 231GW snage u solarima, a u ovoj godini se očekuje da će biti instalisano oko 300GW snage iz solara.

Kako bismo dali svoj doprinos očuvanju životne sredine, pratimo i primenjujemo najbolje prakse u ovoj oblasti.

Drago mi je što mogu da se pohvalim da je Comtrade dobitnik Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, a koja se dodeljuje na svake dve godine upravo kompanijama koje se u poslovanju ističu po princima društvene odgovornosti i na etičan, i koje na transparentan i održiv način vode brigu o zaposlenima i njihovim porodicama, ekologiji, zajednici u kojoj posluju.

Koliko nam je važna briga o zelenoj energiji govori i to što uvek polazimo od nas samih – plastične čaše, pribor i slamčice u potpunosti smo izbacili iz upotrebe u svim Comtrade kancelarijama u Srbiji.

Svi naši zaposleni dobili su personalizovane staklene flašice za vodu i druge napitke.

Svake godine učestvujemo u ekološkim akcijama, i akcijama sadnji breza u Beogradu i Kragujevcu. Ujedno, to je i moj mali apel za druge kompanije, vrlo brzo ćete imati sjajan osećaj da činite nešto za planetu i generacije koje dolaze.

Napomenuo bih da poštovanje principa održivosti danas postaje uslov da uspešno razgovarate, ali i pregovarate sa bankama, velikim stranim partnerima i značajnim institucijama, o čemu takođe brinemo.

*Kako vaša kompanija koristi napredne tehnologije poput veštačke inteligencije i analitike podataka kako bi poboljšala efikasnost proizvodnje zelene energije?

Možete li nam navesti neka konkretna rešenja:

– Upotreba najnaprednijih tehnologija, kao što su AI i BlockChain dovodi do povećane potrošnje električne energije, i to u vrlo značajnoj meri. Istraživanja su pokazala da treniranje samo jednog AI modela može konzumirati više energije nego 100 domaćinstava u US za godinu dana. Takođe održavanje sistema ChatGTP, najbrže rastuće platforme u istoriji, na dnevnom nivou košta čak 700 hiljada dolara, što kreatorima OpenAI nameće pitanje isplativosti odnosno mogućnosti bankrota krajem 2024.

Naši stručnjaci rade na razvoju algoritama i modela koji treba da smanje ukupnu potrošnju električne energije u Data Centrima.

Verujem da će kompanije koje imaju periodične obrade velike količine podataka (banke mesečne izvode, telekom operateri mesečne račune, Infostan, elektroprivreda itd) uskoro ubaciti u svoje zelene agende  (ili ESG ) smanjenje potrošnje energije u data centrima.

U svakom slučaju ako su društveno odgovorne, treba to da urade.

Kada je je reč o konkretno alatima, izdvojio bih nekoliko principa kojih se mi pridržavamo:

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

1. Predviđanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora: Detaljno pratimo podatke o vremenskim uslovima, sezonskim varijacijama i drugim faktorima kako bi precizno predvideli proizvodnju energije iz solarnih panela. Ovo nam pomaže da bolje planiramo i upravljamo distribucijom energije.

2. Optimizacija i predviđanje održavanja: Pratimo performanse solarnih panela, i na osnovu ovih podataka, AI nam predviđa kada će biti potrebno održavanje ili zamena komponenata, tako smanjujemo između ostalog i troškove.

3. Optimizacija rada električne mreže: Analiziramo podatke o potrošnji energije i kapacitetima mreže kako bi optimizovali raspodelu energije. Nama je ovo posebno važno kada se varijabilni izvori energije, poput solara integrišu u mrežu.

4. Analiza potrošnje energije: AI i analitika podataka pomažu nam ovde da pratimo i analiziramo potrošnju energije u stvarnom vremenu. Na osnovu ovih podataka, vidimo gde možemo da postignemo veću efikasnost i smanjimo potrošnju energije.

5. Optimizacija skladištenja energije: Koristimo AI za optimalno upravljanje skladištenjem energije, kao što su baterije. To uglavnom radimo za druge kompanije. Algoritmi mogu dinamički da prilagode punjenje i pražnjenje baterija na osnovu trenutnih uslova i potreba mreže.

6. Analiza ekološkog uticaja: Stalno analiziramo uticaj svojih energetskih projekata na životnu sredinu. To uglavnom uključuje procenu emisija gasova staklene bašte, potrošnje vode i drugih faktora.

Međutim, moje iskustvo govori da je veoma, veoma važno da kompanija  ima stručnjake koji razumeju tehnologije i koji mogu da primene AI  u kontekstu proizvodnje zelene energije. Takođe, transparentnost, sigurnost i usklađenost sa zakonima i propisima su ključni aspekti prilikom implementacije ovih tehnologija, a sve to radimo u okviru Comtrade sistema.

* Poznato je da se u proizvodnji koriste sirovine, koliko je teško napraviti balans, naročito što je svima poznato koliki uticaj promene imaju na šume, prirodne resurse…

– Tačno, ali isto tako, eksperti tvrde da su i geotermalni izvori sami za sebe dovoljni da čovečanstvo snabdeju ekološki čistom energijom. Kao i snaga vetra. Problem je što na ova dva izvora, zajedno sa suncem, otpada tek nekoliko procenata ukupne svetske proizvodnje.

To je nešto što moramo da promenimo u veoma kratkom roku ako želimo da izbegnemo ekološku katastrofu.

Geotermalna energija je toplota koju isijava zemljino jezgro, prisutna je u svakoj tački planete i praktično neograničena.

Nažalost, tek u retkim tačkama izbija na površinu i dostupna je bez potrebe za bušenjem zemljine kore.

Istraživao sam i pisao pre nekoliko meseci o ideji da se voda kroz bušotine spušta na takve stene, da bi se zatim u vidu vodene pare pod pritiskom vratila nazad na turbine postojećih termoelektrana. Na taj način mogli bismo da iskoristimo „prljava“ postrojenja i da ih pretvorimo u ekološki prihvatljive elektrane. Ostaje problem bušenja do dubina od nekoliko kilometara.

Paralelno sa tim moramo da širimo svest o potrebi za čistim i obnovljivim izvorima energije, pokrećemo ekološke teme i trudimo se da čovečanstvo vratimo suživotu sa prirodom.

*Današnji potoršači biraju proizvode i ambalažu koja je po principima održivog razvoja. Idu i dalje, vezuju se za takve brendove – kako to tumačite?

– Primećujem da kupci sve više gledaju na tehnologiju kao način za promovisanje zdravijeg života, uočavaju poboljšane performanse i spremni su da investiraju u kupovinu aparata u pogledu dizajna, kvaliteta ali i jednostavnosti u korišćenju.

Imamo iskustva u toj oblasti. Činjenica je da živimo u vremenu kada se dosta govori o štednji i energetici, a brigu o tome ogledamo i u kompaniji Tesla, čiji su proizvodi energetski efikasni.

Samo na dizajnu Tesla proizvoda radi više od 400 ljudi i sve je njihov know how.

*Kada sve to uzmemo u obzir, kako bi, prema vašem mišljenju trebalo da izgleda proizvod budućnosti?

– Verujem da će fokus proizvođača biti na razvoju pametnih proizvoda i uređaja koji će potrošači u toplini svog doma, ili udaljeni miljama, moći da uvežu i koriste brzo, efikasno i lako. Dakle, akcenat će biti na IOT (Internet of Things).

Smatram svakako da uređaji koji koji budu predstavljani u narednom periodu moraju biti smart, digitalizovani, umreženi, zeleni, energetski efikasni i optimalni.

*Koliko je važna saradnja privatnog i državnog sektora, odnosno svih činilaca društva?

– Važno je udruživanje, pre svega kako bi ponudili neke od odgovora i rešenja, ali i kako bi se ukazalo na potrebu da je za održivu budućnost neophodno učešće svih, a za velike rezultate zajedničko delovanje.

Primetio sam da konačno teme održivosti pune konferencijske sale, i da se poslednjih deset godina promenio i imidž našeg okruženja zbog toga.

Verujem da je jedan od neophodnih uslova za održivi rast i svestrani razvoj zemlje da u njoj postoji razvijena naučno-tehnološka zajednica, sposobna da generiše novo znanje i da ga koristi.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

*Na kraju, na koje sve načine tehnologija utiče na zelenu energiju?

– Tehnološka rešenja i ideje postoje, samo je potrebno da dovoljno ulažemo u njihov razvoj.

O tome pišem u svojim kolumnama često. Upućujem na važnost solarnih panela i efikasnije baterije, ali i potencijal vetra.

Tvrdi se da ukupan potencijal vetra prevazilazi trenutne potrebe za električnom energijom cele planete. Postoje, naravno, brojni izazovi. Snaga vetra varira od regiona do regiona, ali i tokom godine, pa je teško predvideti i planirati proizvodnju.

Tu na scenu stupaju softverska rešenja koja analizom istorijskih podataka i kreiranjem preciznih modela mogu da optimizuju procese i pronađu načine za idealno iskorišćenje vetrova.

Slični programi pomažu i pri projektovanju turbina i definisanju idealnog oblika lopatica. Dalje, vetroparkovi mogu da predstavljaju problem za eko sisteme, migracije ptica i drugih životinja.

Zbog toga je ideja da se oni sve više grade na morima, daleko od obale.

To je nešto što moramo da promenimo u veoma kratkom roku ako želimo da izbegnemo ekološku katastrofu.

Najpre vidim primenu tehnologije u tome.

*Gde još vidite potencijalna rešenja za čistiju, zeleniju sredinu?

– Budući da trošimo sve veće količine električne i drugih vidova energije, a da fosilna goriva zagađuju okolinu i prete da izazovu ekološku katastrofu, ostaje nam kao što sam i istakao, da se okrenemo snazi vode, sunca, vetra i geotermalnih izvora.

Verujem da značajnija primena veštačke inteligencije i blokčejn mehanizama tek sledi, a nadam se jačem povezivanju virtuelnog i realnog sveta, ali i izgradnje naprednijeg interneta.

Kada sve sumiramo, jasno je da se približavamo tački nakon koje nema spasa, pa je izuzetno važno da zajednički nastavimo unapređenje zelenih tehnologija, primenu čistih i obnovljivih izvora energije, ali i širenje svesti o ekološkim problemima.

Najpre vidim šansu i rešenja u dodatnom unapređenju u oblasti korišćenja solarnih panela i vetrenjača, dostupnijoj opremi i boljem načinu za transport i čuvanje sakupljene energije.

Opet, napredni softverski sistemi, mašinsko učenje i veštačka inteligencija značajno će pomoći u svim vrstama automatizacije i monitoringa.

Ja sam optimista po pitanju razvoja tehnologije i smatram kako će inovativnost pomoći u rešavanju problema sa kojima se suočava moderno društvo, pre svega u domenu ekologije, održivog razvoja i energetske efikasnosti.

Primera radi, Svetski ekonomski forum je uključio održivo računarstvo u jedan od deset najvažnijih trendova u oblasti tehnološkog razvoja. Time je jasno naznačeno da postoji potreba za uspostavljanjem ravnoteže između rasta broja data centara i njihovog uticaja na čovekovu okolinu.

Plašim se da je pred svima težak zadatak, ali i jedini pravi izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo. Oni koji ne veruju u klimatske promene, neka izađu napolje i provedu nekoliko sati pod vrelim letnjim suncem.

Veselin Jevrosimović

Preporučeno

Budite deo zelene revolucije: Prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2024

Budite deo zelene revolucije: Prijave za konferenciju OIE SRBIJA 2024

May. 22, 2024
Ujedinjeni u akciji: Obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta

Ujedinjeni u akciji: Obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta

May. 22, 2024
Mirisna revolucija: Kako je Madrid postao grad sa voćnim asfaltom?

Mirisna revolucija: Kako je Madrid postao grad sa voćnim asfaltom?

May. 22, 2024
Radna snaga u građevini: Izazovi i perspektive za evropsku zelenu tranziciju

Radna snaga u građevini: Izazovi i perspektive za evropsku zelenu tranziciju

May. 22, 2024
Šel suočen sa pobunom akcionara zbog klimatske politike

Šel suočen sa pobunom akcionara zbog klimatske politike

May. 22, 2024