EVROPA GORI I SUŠI SE: Rekordi pucaju, kontinent se zagreva dvostruko brže od sveta

Na više od 95 odsto teritorije Evrope tokom prošle godine zabeležene su temperature iznad proseka, uz obaranje rekorda u šumskim požarima, temperaturama mora i toplotnim talasima, saopštila je Svetska meteorološka organizacija. Novi izveštaj, koji je ova organizacija objavila zajedno sa Kopernikus program Evropske unije, ukazuje na dramatično ubrzanje klimatskih promena širom kontinenta.

Evropa se danas zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, a područja sa zimskim temperaturama ispod nule sve su manja. Posebno alarmantan bio je trodeljni toplotni talas koji je prošlog jula pogodio subarktičke delove Norveška, Švedska i Finska, gde su temperature unutar Arktičkog kruga prelazile 30 stepeni.

Posledice su vidljive širom kontinenta. Svi evropski regioni beleže topljenje glečera, dok je Island registrovao drugi najveći gubitak leda do sada. Snežni pokrivač bio je 31 odsto ispod proseka, dok je ledeni pokrivač Grenland izgubio čak 139 milijardi tona leda. Svaki centimetar porasta nivoa mora dodatno izlaže oko šest miliona ljudi riziku od priobalnih poplava.

Istovremeno, more se zagreva rekordnom brzinom. Tokom 2025. godine, četvrte uzastopne, zabeležena je najviša temperatura površine mora, a čak 86 odsto evropskih mora pogođeno je intenzivnim toplotnim talasima.

Hidrolika kontinenta takođe je ozbiljno poremećena. Protoci reka bili su ispod proseka tokom 11 meseci, dok je čak 70 odsto vodotokova imalo smanjene godišnje protoke. Prošla godina bila je među tri najsušnije od 1992, a već u maju više od polovine Evrope bilo je pogođeno sušom.

Takvi ekstremni uslovi doveli su i do katastrofalnih požara. Izgorelo je više od milion hektara, površina veća od Kipar, uz rekordne emisije ugljen-dioksida zabeležene u Španija, Kipru, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Nemačka.

Ipak, izveštaj donosi i jedan pozitivan signal. Obnovljivi izvori energije obezbedili su 46,4 odsto električne energije u Evropi, dok je solarna energija dostigla rekordni udeo od 12,5 odsto.

Zaključak izveštaja je jasan: klimatske promene postaju dominantan faktor degradacije biodiverziteta, sa ozbiljnim posledicama po ekosisteme i društva širom kontinenta. Evropa se već nalazi na prvoj liniji klimatske krize – i tempo promena ne pokazuje znakove usporavanja.