Većina zemalja propušta rok za podnošenje novih nacionalnih planova o klimi

Samo nekoliko zemalja podnelo je svoje NDC-ove na vreme, uključujući Veliku Britaniju i Brazil.

Rok za zemlje da podnesu svoje najnovije nacionalne planove o klimi je istekao, a većina velikih zagađivača nije uspela da ga ispuni.

Samo 11 od 195 stranaka koje su potpisale Pariski sporazum podnele su svoje planove na vreme.

Kao deo procesa započetog Pariskim sporazumom, ovi planovi, poznati kao Nacionalno određeni doprinosi ili NDC-ovi, trebali su biti podneti do 10. februara. 187 zemalja još uvek nije podnelo svoje, uključujući velike zagađivače poput Indije, Australije i EU koja podnosi za celu grupu.

Samo nekoliko zemalja, poput Velike Britanije i Brazila, uspelo je da podnese svoje NDC-ove pre roka.

Sada je UN izjavio da bi zemlje trebalo da uzmu “još malo vremena” da bi osigurale da ovi planovi budu “prvoklasni”. Prema šefu klime Simonu Stielu, pravi rok je u septembru, kada će se planovi sabrati pre COP30.

Šta se dešava ako zemlje ne podnesu svoje NDC-ove na vreme? Potpisan 2015. godine, Pariski sporazum zahteva od zemalja da svakih pet godina predstave sve ambicioznije NDC-ove. Ovaj rok bio je 10. februar u 23:59 u Nemačkoj, gde se nalazi kancelarija UN za klimu.

Međutim, nema kazne za podnošenje van roka.

U govoru u Institutu Rio Branko u Brazilu ovog tjedna, Stiell je rekao da bi kvalitet, a ne vreme, ovih “ključnih” planova trebao biti fokus.

“Jer ovi nacionalni planovi su među najvažnijim dokumentima vlada koje će se proizvesti u ovom veku, njihov kvalitet treba da bude glavno razmatranje”, rekao je.

Stiell je dodao da je ogromna većina zemalja naznačila da će podneti nove NDC-ove ove godine, pri čemu mnoge ozbiljno pristupaju ovom procesu.

“Tako da uzimanje malo više vremena da bi se osiguralo da ovi planovi budu prvoklasni ima smisla, pravilno definišući kako će doprineti ovom naporu i stoga koje nagrade će ubrati.”

Stiell je rekao da UN mora imati ove planove na svom stolu do septembra najkasnije kako bi ih uključili u izveštaj o sintezi NDC-a koji treba da bude objavljen pre klimatskih pregovora COP30 u novembru. Ovogodišnje brazilsko rukovodstvo je signaliziralo da će nacionalni planovi biti prioritet na UN-ovoj klimatskoj konferenciji.

“Dok većina zemalja neće dostaviti svoje planove ovog meseca, mnogo je bolje imati jake obaveze kasnije ove godine nego žurne i slabe sada”, kaže Dejvid Vaskou, međunarodni direktor za klimu u Svetskom institutu za resurse.

“Iznad svega, nove nacionalne obaveze u vezi sa klimom trebalo bi procenjivati prema tome koliko brzo smanjuju emisije i bolje štite ljude od sve ozbiljnijih klimatskih uticaja.”

Zašto više zemalja nije podnelo svoje nacionalne planove o klimi? Do sada je samo oko desetak od 195 zemalja koje su potpisale Pariski sporazum podnelo planove za smanjenje emisija do 2035. godine.

Ovi novi NDC-ovi pokrivaju oko 16 posto globalnih emisija. Skoro sve ovo potiče iz SAD-a, koji je podneo plan pre inauguracije predsednika Donalda Trampa, koji je od tada započeo proces izlaska zemlje iz Pariskog sporazuma.

Jedini drugi veliki emiteri koji su podneli svoje NDC-ove su Brazil, Velika Britanija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Novi Zeland, Švajcarska, Urugvaj, Andora, Ekvador, Maršalska ostrva i Sveti Lucija takođe su podneli svoje planove na vreme. Zajedno proizvode samo 0,2 posto globalnih emisija.

Postoji nekoliko razloga zašto su druge zemlje propustile rok.

“Poslednja runda NDC-ova bila je odložena godinu dana zbog pandemije COVID-a, pa su zemlje imale samo četiri godine od tada da razviju nove planove”, objašnjava Vaskou. Tokom ove runde, koja je trebala biti u februaru 2020. godine, samo 48 zemalja je podnelo do kraja godine, dok su se većina ostalih uhvatile za COP26 u 2021. godini.

“Manje razvijene zemlje takođe se suočavaju sa ograničenjima kapaciteta jer su morale da završe svoje dvogodišnje izveštaje o napretku u klimatskim promenama i treba da predaju nove nacionalne planove prilagođavanja ove godine.”

Vaskou dodaje da bi zemlje trebalo da podnesu svoje planove najkasnije do Generalne skupštine UN u septembru kako bi svet tačno mogao da proceni gde se nalazimo pre COP30 u Brazilu.

“Lideri ne smeju tretirati ovaj proces kao ispunjavanje obrasca. Slabi planovi znače mračnu budućnost, jednostavno rečeno. 2025. je godina za korak napred.”